Економист

789

стављена је корелацијом код нас се две појаве односе једна на другу, али ипак зато не стоје у узрочној вези једна са другом.

Најпнтимнија веза представљена је каузвалитетом, т.ј. две појаве стоје у узрочној вези, другим речима једна другу проузрукују, једна је узрок другој, док је друга последица прв. Престанком прве престаје и друга. Јасно је да је статистичару тешко да се нађе у лабиринту створеном коенциденцијама, конкорданцијална и корелацијама, док не доспе до каузалитета и тиме успе да издвоји узрок од последице.

Тумачење статистичких факата служи се врло често принципом компензације. Пре свега, ревултати употребљеног материјала не односе се на индивидуалне случајеве већ на колективитете, масе. — Према томе и тумачење се не односи на индивидуалне случајеве, који су служили опсервацији, већ ослањајући се на принцип компензације, генералише закључке до којих је дошла на основу просечног стања појава.

Употреба методе иволирања у статистици састоји се у издвајању једне околности од свих осталих, које са њом постоје у једној појави. Ова се метода примењује у експерименталним наукама, али не конвенира статистици, у којој је експерименат немогуће извести.

Метода конкомитентних варијација састоји се у објашњењу промена једног феномена одговарајућим варијацијама другог феномена. Ова метода истраживања каузалитета конвенира статистици.

До закључка о тенденцији статистичких појава долази се компарацијама Има. две врсте компарација : у времену и простору. Компарција у времену састоје се у упоређењима бројних података прибраних у једном моменту са подацима прибраним у другом моменту једног истог статистичког факта или два равна статистичка факта. Компарације у простору састоје се у упоређењима бројних података прибраних у разним државама. Дакле компарције у времену могу бити и националне и интернационалне, док су компарације у простору само интернационалне. Разуме се по себи да ми говоримо о бројним подацима прикупљеним од стране државе, као о најредовнијем прибирању бројних података.

Кад испитамо цео процес упоређивања, видећемо да он садржи четири елемента: време, простор, масу, и »нормалу«, која служи компарацији замерило. -

ЕКОНОМИСТ