Економист

792

дисциплине. Што се тиче технике статистике и специјалних упутстава ва логичну статистичку интерпретацију, ми смо покушали да их изнесемо, руководећи се жељом да будемо што јаснији али и што потпунији.

Променљиве статичке серије су оне: »...чија прецизност није једнака, било да је прибирање у више епоха бпло непотпуно, било да су извесни подаци серије извесни а други неизвесни, било најзад да се ради на упоређивању једне серије чији су подаци сигурни са другом серијом чији су подаци мање илп више сумњиви«.

Динамичке серије су конституисане од података, који се ређају према професији, која расте или опада, која је правилна пили неправилна. Ако је прогресија потпуно правилна, треба ретпоставити да делају променљиви узроци са сталним увроцима. Ретко се виђа таква регуларност у феноменима о којима статистика прибира бројне податке.

У статистици су честе серије, које садрже бројеве који расту или опадају неправилно, или бројеве који час расту час опадају неправилно, или бројеве који час расту час опадају, а да није могуће приметити однос између опадања и растења. Н. пр. подаци о »специјалној трговини« увоза и извоза.

Средине су средства за координацију, којима се статистика највише служи. Али не треба мислити да припадају искључиво овој врсти опсервације. (QQueteler се врло много служио њима и вели за њих да датирају већ од старина. Многи научници још у старом веку служили су се срединама. Тако н. пр. Архимед је конструисао своју теорију гравитационог центра у телима помоћу средина. Метон, астроном, који је живео у ТУ или У веку пре Христовог рођења, израчунао је помоћу средина трајање месечевих мена. Опегејећ се послужио срединама приликом израчунавања пењања поларне звезде. Све егзактне науке (астрономија и остале), које се служе прецизним инструментима служе се срединама при корекцији бројних података добивених суксесивним опсервацијама. Услед несавршености инструмената за опсервацију (телескопа, термометра, и т. JI.) ревултати сваке од опсервација нису једнаки са резултатима претходних опсервација. Стога је најбољи начин, да би се дошло до најприближнијег резултата апсолутне тачности, да се саберу сви добивени резултати суксесивним опсервацијама и сума подели бројем опсервација, т. ј. да се примени аритметичка