Економист
795
Објективна или реална средина је она, која се добија разним мерењима једног истог објекта. Готово свако од тих мерења даје други резултат. [о долази услед несавршености инструмената за мерење. Резултат најближи апсолутној тачности је онај, који се добија сабирајући све појединачне резултате и делећи их са бројем мерења. Употреба објективне или идеалне средине врло је честа у опсервационим наукама (астрономији, физици и т. д.). Она се ређе употребљава у статистици која се служи, готово искључиво идеалном или субјективном средином, изузев статистичких пнвестигација, које се служе прецизним инструментима, као метеорологија и друге.
Као што се види, реална (објективна) п идеална (субјективна) средина разликују се потпуно једна од друге. Реална односи се на један једини објект, док се идеална односи на велики број објеката. Дакле реална се односи на један једини објект, који се сматра да није претрпео никакву битну модификацију у току опсервације. рема томе, разне опсервације разликују се једна од друге у степену прецизности. О томе не може бити речи код идеалне (субјективне) средине. Хомогени објекти, који је формулирају, разликују се један од другога. Предпоставка је да су њихове димензије познате са жељеном тачношћу, но рачуном се тражи заједничка мера, која их синтетизира, у сврси да се на место набрајања низа бројева (серије) стави скраћени израз, који је потпуно идеалан. Он не изражава никакву реалну величину (међу постојећим величинама објеката, на који се односи) нити означава погрешку, која долази, било од опсервације, било од инструмента за опсервацију; она је искључиво синтетична и репрезентативна. Према свему томе можемо дефинисати идеалну или субјективну средину као израз нормалног квантитативног стања једног феномена.
Четири су делова потребна да би средина била тачна. Први је: мора се односити на хомогена дата с обзиром на природу објекта, момент и место опсервације; Други је: потребно је да обухвати многобројна дата (закон великих бројева) ; трећи је: треба да буде репрезентативна, т. ј. да представља општу идеју
а највећи 48 палца : средина свих ових мерења даје нешто мало више од 40) палца за периметар грудног коша једног шкотског војника ; то је исто тако број, који одговара највећем броју мерења и као што теорија каже, све остале групе смањују се у колико се удаљују од њега«.