Економист

822

нуда би била прихватљивија, јер кад већ држава не мисли градити нека барем то ради приватни капитал.

Мислим да је сувишно упуштати се у израчунавање рентабилитета тих пруга. Сам инж. Миленковић, премда је за своју трасу израчунао невјероватно ниску цијену коштања, предвиђа знатан дефицит. Ну ако висину промета коју он узимље као наравну сведемо на праву мјеру и ако узмемо у одзир право коштање те пруге, јасно је да би дефицит износио годишње неколико стотина милијона динара, па је вопља питање од куда да их смогнемо. Као класичан примјер са колико је неовбиљности пи површности инж. Миленковић правио своје калкулације, доста је споменути да на страници 76 навађа »Ако наша држава изгради своје пристаниште у Котору и жељезницу Београд— Котор, све ће жито и шшеница поћи на Јадранско Море«. Међутим и лаик већ зна да наше житарице примерно иду уз Дунав јер у Бечу, Братислави и Немачкој могу получити најбоље цијене као и преко Црног Мора. Ако су све калкулације тако исправне као оне о превозу жита, на тој прузи биће веома

знатан промет !

Колико пруга Београд— Котор, толико пруга БеоградСплит пролазе крајем који је, прво слабо насељен, а друго са скроз примитивним животом, па смо увјерени да би на обим тим пругама промет био скров минималан. Босански рудници и данас имају доста повољан спој са јужно-далматинским лукама па ипак је извоз минималан и ми не видимо разлога зашто ће код нормално-трачног споја промет бити знатно већи. А Црна Гора, осим нешто шума сигурно нема што да изважа у већим квантитетима.

Према томе, гледајући оба пројекта са чисто економскофинанцјалног гледишта, обе те пруге донјеле би држави знатан финанцијални терет а да не би много допринеле дизању нашег промета. Ми заправо не видимо који би се нови путеви отворили нашој трговини изградњом тих пруга, узевши наравно у обзир њихово коштање од најмање 4 милијарде динара и годишњи издатак у име дефицита експлоатације, камата и амортизације од неколико стотина милијона динара. Изградњу једне такове пруге, па била она ма како потребита треба одложити док се финанцијално не ојачамо и док прилике на новчаном тржишту буду омогућиле дизање зајмова ув каматњак од 4 до ђој.. (Са каматњаком од најмање 59, склапати милијардске