Економист
821
имају ту особину што у циљу, да та веза буде што краћа, не ослањају се на већ израђене пруге или, дјелове тих пруга. Изградња тих пруга дошла би, нешто испод 100 милиона долара, у сваком случају најмање 4 милијарде динара. Обе пруге пролавиле би кров изразито брдски терен и, чудне комбинације, у једном и другом пројекту предвиђена је изградња чак и једног тунела од 12 километара, поред великог броја средњих и малих тунела. Пројекат инж. Миленковића има још и један тунел од 7 километара.
Већ из саме чињенице да се по једном и другом пројекту мора градити тунел од 12 километара, дакле тунели какове налавимо само у Алпама, јасно се види потешкоће обих пројеката. Велики тунели могу се подизати само на интернационалним пругама са интензивним прометом Подизање пруга са тунелима од 12 километара у крајевима у којима би најмање још неколико деценија дневно пролазило тек неколико влакова, најбоље нам доказује којом се овбиљношћу код нас приступа виталним проблемима не само нашега саобраћаја, него и наше привреде уопће.
Обзиром на сиромаштво наше земље а још више обзиром на силне потребе у свим крајевима наше државе, прије него се уложи износ од сса 4 милијарде динара у једну пругу треба озбиљно промислити се и треба ријешити се свих локалних интереса и имати пред очима само интерес цјелокупности.
Пројекат јужно-американске групе разликује се и у толико од пројекта инж. Миленковића што би се та пруга изградила приватним капиталом. Држава би тек имала преузети гаранцију, да ће та пруга толико одбацивати да ће се моћи не само плаћати камате које сада важе на новчаном тржишту, него и амортизација. А будући да сама пруга то неће, барем не првих година, моћи зарадити, то ће сама држава из својих средстава морати надокнадити дефицит који ће се показати, као и намакнути потребита средства за камате и амортизацију. Према томе иако ће пруга бити изграђена приватним капиталом, финанцјални терет те пруге пада на државу па је према томе мала разлика дали држава сама узимље зајам и гради пругу, или пак пругу граде приватни капиталисте а држава. само допринаша ивнос потребит ва камате и амортизацију. Кад би понуда консорција ва пругу Београд—Сарајево— Сплит тако главила, да консорциј носи и ризико рентабилитета пруге, по-
Економист 54