Економист

820

привреде у источним дјеловима наше државе; а пруга УжицеВардиште повезала је лих нашу ускотрачну жељезничку мрежу. Изградњом ускотрачне пруге Београд— Обреновац, Београд ће добити изравну везу са јужно-далматинским лукама. Ну обзиром да ће ова веза изнашати са 800 километара као и обзиром на велике теренске потешкоће, тешко да се за ову везу може кавати да она потпуно удовољује; одмах по уједињењу постављеном захтјеву, подигнућа изравне пруге Веоград — Јадран.

Код закључивања Блеровог зајма, законом је утврђено да се има изградити нормално-трачна жељезничка пруга Београд—Вишеград— Бока Которска; ну како је тај зајам лоше успио, наравно да о изградњи те пруге није више било озбиљна спомена. Тек у последње време питању везе Јадрана са залеђем, у првом реду са Београдом, посвећена је већа пажња, па се већ држе и митинзи за ову или ону пругу. Наиме понудом једне групе наших јужно-американских емиграната, да ће израдити пругу Београд—Сарајево—Сплит као и појавом књиге »Нова жељезничка мрежа« коју је написао г. инж. Миленковић, начелник дирекције за грађење жељезница и која је књига, равним изјавама, добила неки полузванични карактер, питање веве Јадрана са Београдом добило је поновно на актуелности, тако смо већ сада увјерени да од свега тога неће бити ништа и да ћемо упоглед тих вева још дуго остати онде где смо п сада.

П.

У погледу везе Београда са Јадраном, инж. Миленковић предлаже пругу Београд Шабац—Вишеград—Фоча— Никшић Котор са укупном дуљином од 591 километар, докле би пруга јужно-американскога консорција ишла од Београда преко Сарајева и Имотекога на Сплит са дуљином од еса 570 километара. Разлика од 20 километара не игра знатну улогу. Темељна је разлика обих ових пројеката, што овај последњи иде на Сплит, дакле у мјесто које већ има једну развијену луку, дочим други пројекат иде на Котор, где би се тек имала подигнути и једна нова велика лука. Осим тога као што је наравно, једна би пруга водила преко Босне а друга преко Црне Горе па у обзир долазе и локални интереси мјеста која леже на једној или другој прузи.

Колико код једног толико код другог пројекта пругу треба изградити до последњег километра, будући да оба пројекта