Економист

824

да ова пруга за две трећине иде равницом где је промет већ доста интезиван то би тарифа могла бпти једнака тарифи на. другим пројектираним линијама а да држава при томе не бп имала никакове штете. Ми смо видјели пре рата мађарску та"рифалну политику, која упоглед фаворизирања промета преко Фиуме није налавила никакових потешкоћа; и сама фактична. удаљеност било је тек нешто релативнога.

Тиме што се са самих 325 милијона динара даде постигнути скоро исти ефекат као утрошком од 4 милијарде динара, мислимо да јасно произлази, да треба, бар за сада, одбацити фантастичне пројекте који коштају милијарде и милијарде п све подузети да оживотворимо пројекте који изискивају само пар

- стотина милијона динара. Упорним остајањем код пројекта. Београд—Сарајево—Сплит или Београд— Котор не бБемо за дуго година изградити ни једну ни другу пругу док концентра– ција интереса за везу преко Уне могла би уродити успјехом.

ТУ.

У дебати око сходности ове или оне трасе жељезничке везе“ са Јадраном, скоро сви учесници дају важност лих споју Београда са нашим лукама, дочим никако не узимљу у обзири остала привредна центра, која и сама прво потребују што вгоднију везу са нашим лукама Јадрана, а друго која ће својим про– метом и алиментирати ту пругу. Да се на траси коју ћемо коначно изабрати развије нешто јачи промет и по томе да та пруга не буде тако пасивна, потребно је да она повољно спаја, лих један, ма како важан град, него и већи број њих. Само она траса која је у стању да највгодније повеже једну нашу луку на Јадрану са већим бројем привредних центара имала би се најприје оживотворити.

Пруга која ће спајат Београд са нашим Јадраном има ће ту вадаћу да на једну нашу луку наврне што могуће више промета, п то не само промета Београда него и његове најшире околине. У ту околину убрајамо сјеверну Србију, Сријем п Војводину које крајеве треба што повољније везати са морем. У првом реду треба водити рачуна о што повољнијој вези иамеђу наших лука и између Војводине, будући да је ово наш најбогатији крај па према томе ту је и за очекивати и највећи промет. Кад је инж. Миленковић рекао да ће све наше жито и пшеншца поћи на Јадранско Море, онда је сигурно мислио