Економист

836

дан 2. јануара 1924 год. на 6,460.000 мар., повлачио је за собом, тако рећи, анулирање дугова, који су били закључени пре, те је ставио судове (да не говоримо о поверпоцима) у један врло тежак положај: досуђујући суму, наведену у облигацији или уговору и придржавајући се слова закона (20 новембра 1919 год., 15 јануара и 29 априла 1920 год.), који су изједначили 100 немачких марака са 100 пољских марака, 100 аустријских круна са 70 пољских марака п 100 рубаља са 216 пољек. марака, судови су давали тужиоцима у место хлеба камен, јер у примеру, који наводи наш писац, суд би морао досудити у априлу 1924 год. тужиоцу, који је дао у зајам пре рата 50.000 руб. — 25.000 долара, суму која одговара половини американског цента. Судска савест није се могла помирити са таквим стањем ствари те је Касациони Суд својим решењем од 25 фебруара 1924 год. прогласио такво поступање за неправилно. Али једне позитивне баве за друго, поступање није било. Услед тога законодавац пошто је увео законом !1 јануара 1924 год. једну нову стабилну новчану јединицу — влотп, морао је узети на себе решење свију компликованих пштања, која су скопчана са валоризацијом дугова. =

Овај задатак извршиле су уредбе од 17 марта m 14 maja 1924 тод. Прва се односи на државне дугове, друга на приватне облигације. Државни дугови подлеже конверсији; у место ранијих емитују се нове обвевнице, које гласе на злоте, а чија номинална вредност износи од 109/, до 309/) од вредности конвертираних обвезница, која је израчуната у злоту по моменту њиховог издања.

Шта се тиче приватних дугова, закон, придржавајући се истог начела, што и приликом конверсије државних дугова, одредио је у једној таблици вредност злота према пољској и немачкој марки, аустријској круни и царском рубљу у различитим периодима пре | августа 1914 и после ! августа 1914 год. па и до 1! марта 1924 год. Овај законски куре равличних новчаница приближно одговара берзанском курсу, тих новчаница, које су се налазиле у сталном паду. По овој таблици судови су дужни израчунавати (валоризератп) вредност пољ=ских п немачких марака, аустријских круна пи рубаља у злотима, те редуцирати прорачунати износ према правничком основу дуга, данашњој цени имовине, чији је еквивалент тај