Економист

837

дуг или која служи залогом односно хипотеком за тај дуги према низу других околности економског карактера. На овај начин повериоци могу примити од 10% до 509/; од валоризиране суме. Али на овакав начин редуцирано потраживање одговара проосечном износу који се може досудити. Фактички суд је овлашћен да досуди мање или више према особинама конкретног случаја, између којих закон спомиње тешку материјалну ситуацију дужника, штету коју му је донео рати т.д., али досуђени минимум не сме бити мањи од паритета (влоти — 1!,800.000 пољ ских марака, а максимум већи од целе валоризиране, према таблици, суме. Уопште власт суда по овом закону јесте преширока : он може раскинути двострани уговор и дати странкама restitutio in intecrum, досудити по новом закону другу суму мада постоји пресуда, која је оглашена за извршну, дати дужнику мораториум и т. д. Само не могу да буду поново расправљени дугови, који су били исплаћени без нарочите резерве. Наш писац налази, да је са обзиром на необичну компликованост ситуација и односа, којима се мора прилагођавати пресуда, оваква широка судска власт неопходно потребна а чак и доброчина. Закон задржава нарочита правила у погледу валоризације хипотекарних обвевница и низ других одредаба, која се базирају на горенаведеним принципима.

Г. Куратов-Куратовски признаје да ови закони нису задовољили ни повериоце, ни дужнике нити строге правнике, али он види велику заслугу законодавца у томе, што је успео прилазећи овом најтежем послератном правном проблему, да нађе једну средњу линију и да помогне успостављењу економског и правног поретка, који је био тешко поремећен падом пољске марке.

Са своје стране морамо изјавити да делимо мишлење пишчево, да је проблем валоризације дугова један од најкомпликованијих правних проблема нашег доба те за његово решење треба потпуно искористити искуство других народа. Са овог гледишта препоручујемо брошуру г. Куратова-Куратовског свима, који се баве питањем валоризације дугова.

Л. Таубер.

Економист E 55