Економист

838 Стање Народне Банке

да последњи месец дана (септембар) опажа се повећање готовине у звечећем злату са једним милионом динара. Али је нарочито утешно, да се знатно повећао сток девиза. То повећање износи 22,1 милиона динара. Сезона извоза је у највећем јеку (пшеница, шљиве и др.) и понуда извозничких чекова врши се свакодневно. Држава је све понуђене девизе откупила, а није имала потребе да много продаје, јер се увозна трговина снабдева код банака. Због стагнације у пословима тражња је много слабија, него иначе у ово доба године. Колико је јак притицај девиза најбоље се види по томе, што је за првих осам дана октобра појачање стока за читавих шеснаест милиона динара. Менични портфељ повећао се за 52,6 милиона динара. С обзиром на јачу тражњу кредита због извоза, ово није тако нагао пораст. Међутим, зајмови на залоге су опали за 15,5 милиона динара. Тврди се, да је Државној Хипотекарној Банци тражено да повуче из залоге-своје хипотекарне заложнице, како би се што више капитала мобилисало за подмирење сезонских кредита. Државни дуг је непромењен. Резервни фонд се повећао, вероватно због наплате купона 79/, обвевница државног зајма, јер и приходи од папира резервног фонда иду на његово ојачање. У ово доба године увек се осећа јача потреба у средствима ва плаћање у унутрашњем саобраћају п свагда се, због тога, појача циркулација новчаница. За месец дана она се повећала са 248,5 милиона динара. Међутим, само за осам дана месеца октобра повећање износи !78,8 милиона. Изгледа да ћемо ускоро постићи циркулацију од шест милијарди, коју нисмо имали у току 1926. Ово појачање новчаничног оптицаја долази, једним делом, п због откупа девиза који Народна Банка врши за рачун државе.

Потраживања по жиро рачунима нешто су се повећала, насупрот оскудици у кредиту п потребним капиталима. То махом новчани заводи држе резерве за своје краткорочне обавезе.

У појдиностима, стање је било следеће: