Економист

+

846

већ и формално скрхале, има читав низ још других завода у Србији, Хрватској, Босни, Војводини ит.д., који се тешком муком одржавају од формалног пада под стечај, (н. пр. Прва Српска Зељорадничка Банка у Београду, и т. д.). — Падови дакле нису спорадични, већ учестани, у серијама, пи тиме наговештавају, да су опште прилике у нашем банкарству критичне. Анализа тих прилика добија тиме много приви ан та и интересантности. Она је и сврха ове студије.

За. основицу наших расматрања узећемо скупни биланс за 629 наших новчаних завода од којих су 685 домаћи заводи, а = су филпале страних завода, који су добили дозволу да раде у нашој држави, према податцима како их је скупило Министарство Трговине п Индустрије.“

Напоменућемо претходно, да је крајем 1925. било у нашој држави укупно 666 новчаних завода (у 1924: 651), са 298 филиале (1924 : 306 ; 1923 : 357 филиала ; 1922: 374 филпале). Од ових 666 новчаних завода 27 нису послали своје податке (6 њих су ново основани током 1925, те још нису били саставили прве

својег одишње билансе, а осталих 21! биће највероватније да су у тешкоћама око састављања биланса, п могу се сматрати као кандидати за даље стечајеве), тако да следећа табела обухвата 639 завода. Њихово је стање, укупно узев, следеће: (Види таблицу на следећој страни).

Уплаћени капитал свих наших новчаних завода износио је дакле, крајем !925., свега 2.011 милиона динара; резервни фондови 543 милиона. |O узето, сопствена средства наших новчаних завода износе 2.554 милиона динара. Просечна снага једне наше банке, у сопственим средствима, не износи према томе ни пуних 4 милиона динара. Тип мале банке преовлађује : у целој држави има свега 57 банака са капиталом од преко 5

1 Објавио |их проф. 8. Розенберг у *1. Op. »Привредног Прегледа« од ове године. — Ови су податци општији од података које су објавили : Удруосење Банака: у Београду (ва 60 београдских и 207 завода из унутрашњости Србије); Савег Новчаниг и Осигуравајући» Завода Краљевине С. Х. 6. у Загребу (ва 32 загребачка завода, 128 ив Хрватске и Славоније, 98 из Војводине, 14 из Далмације и 18 ив Словеначке) ; Лривремена Интерна Организација новчанит завода у Босни и Херцеговини (ва. 18 завода из Сарајева и 59 завода пз Босне и Херцеговине), и најзад, ЈУ Тдружжење Војвођанскиљ Банака (ва 45 завода из Бачке, 30 из Срема, 83 из Међумурја, 5 задруга из Баната, 8 ив Бачке и 5 општинских штедионица са подручја Војводине),