Економист

у a u O. —

887

бескрајне и заплетене границе Европе, док је довољно неколико пукова ва одржавање реда на хиљадама километара, који одвајају Сједињене Државе од Канаде и Мексика.

Кад Америчанин који ништа незна о европској историји п који је тек први пут прешао Атлански Океан почне схватати ове чињенице, може му се свакако опростити ако дође до закључка да Европљани, ма да понекад врло пријатни и често интелетентни, одбацују здрав разум до ступња који опасно подсећа на лудост. Је ли за чуђење ако би захвали својим 49 звездама што није оно што су други људи, и остане чврсто одлучан да се не меша у ту збрку која превазилази 1 моћ његовог схватања > Нити треба пак мислити, да су то само површни утисци каквог туристе из средње-западне Америке, који трчи из једне европске престонице у другу прикупљајући узгред масу нетачних и несварених обавештења. Тако мисле многи највиши ауторитети америчких финансијских и пословних кругова који су посветили дуго времена проучавању разних могућности и немогућности Европе. Што је по Енглезе још од веБег значаја, тако мисле у све већој мери и наши суграђани из Доминиона. Сам факт, да им се морала оставити слобода да прихвате пили одбаце локарнске уговоре, довољно сведочи да они стају на друго становиште према европским проблемима од становишта на које смо ми у овим острвима неизбежно принуђени нашим географским и економским положајем. Ова разлика у осећају и интересу — на коју ћемо се ниже-понова осврнути — поставља за Британско Царство један од најтежих политичких проблема.Већ сам факт да тај проблем постоји, даје нам разлог више за испитивање садањег светског положаја Европе и основаности америчке критике.

Детаљно процењивање опадања европског утицаја на другим континентима одвело би нас далеко. Непотребно је улавити у свестрано филозофирање историје као што то чини Ото Штенглер у својој познатој књизи, Der Untergang des Abendlandes да би доказали, да је европска цивилизација достигла тачку од које јој је судбином одређено прогресивно опадање. Да би се добила потребна подлога за јасан поглед на садањи положај Европе, довољно је повући неколико основних поређења између њене моћи у 1875 и у 1926. Пре педесет година није било континента који економски није зависио од Европе. Данас је Северна Америка не само потпуно еманципована, већ је у ства-