Економист

888

ри постала општим повериоцем Европе. Што се пак тиче Јужне Америке, она не гледа више искључиво на Лондон и Берлин за помоћ у сврху свог развитка, већ све више и више упиње погmen Ha Boj Crpur (Wall street) пи на Белу Кућу. Монро-ова доктрина није више само теорија: она постаје стварношћу. У Азији рат је потстакао рађање националне свести у Бусији, Индији, Кини и Турској, што им даје нову отнорну снагу према европској контроли. Пре педесет година азијски су народи били пасивни снабдеваоци и купци, који су тржиште шетока учинили извором тако великог европског богатства. Сад су запојени европским појмовима о политичкој и економској слободи. Они се, такође, клањају пред олтаром националне економске независности. Они, такође, подижу своје властите фабрике у којима израђују за своје потребе проивводе које су раније у Европи куповали — и то чине добрим делом помоћу европских машина и европског капитала. Они чак подражавају својим европским туторима и у васпостављању тарифних брана противу европске робе. Ово изгледа, да се живо свети онима који су рачунали да своје благостање васнују на полотици тарифне заштите а инсистирајући у исто време за слободу приступа у авијске земље. Шта више Јапан, већ једна од највећих војних и поморских сила, а на путу да постане такође пи великом индустријском земљом, може служити Истоку као речит пример да, присвојивши западњачке методе, Источњак може постати озбиљним такмацем Западњаку. У Африци европски утицај још предоминира ма да је у извесним случајевима умањен системом мандата. Па чаки тамо постоје комешања у Египту и Мароку, што даје утисак да се и у до јуче потчињеним расама рађа европска љубав према политичкој и економској слободи. -

Из свег овог може се закључити, да је перспектива за савременог Европљана знатно другојачија, него што је била за Дизраелиа или Бизмарка. У њиховом времену супериорност европске индустрије, европских финансија и најзад европске војне силе била је неоспорена. Та супериорност је већ добрим делом опал а зато што су друге расе почеле примењивати у своју корист идеје којима Европа дугује своје богатство и своју моћ. Самим тим одаје се пошта европској култури, која се показа та способном за огромну експанзију и продирање. Онај који верује у културну мисију Европе нема повода да се тужи, већ