Економист

889

пуно разлога да се поноси њеним гигантским делом. Нити то пак значи, да је Европи суђено да се распарча и да пропадне, ако буде била припремна да се прилагоди новим приликама, које је сама у свету створила. Оно што је извесно, то је да се политичка равнотежа између континената дефинитивно помакла и да ће се вероватно још више помаћи. Из чега изилази, да је прошло време, кад се мислило у узаном националном оквиру Појам деветнаестог века о националним заједницама не одговара више промењеним приликама двадесетог века. Ако Европа жели да у свету задржи своје место, она мора мислити, не на националним, већ на континенталним основима. Она мора да престане бити чисто географски израз ; она мора да оствари сан г. Бриана о једном општем европском уједињену.

11 Економска Слабост Подвојености.

На први поглед такав идеал може изгледати удаљен од стварности више но икад. Виталитет националних осећаја и предрасуда се одвећ често оцртава у пограничним инцидентима између Литваније и Пољске, Грчке и Бугарске или пак у узаЈамном показивању зуба између г. г. Мусолиниа п Стреземана. Ипак, нису сви Европљани у толикој мери изгубили здрав равум и инстикт за самоодржањем као што просечан Америчанин може помислити. Ако ма шта уједини Европу, то неће бити политички или војни притисак, већ економски. Истина, неки су набацивали као подстрек за јединство Европе претњу коју представља Русија на њеним источним границама. Кад би та претња дала знаке да се развија у стварну опасност, то би могло дејствовати на земље Средње Европе, да се приберу и да припреме средства заједничке одбране, уместо што истражују међусобне зачкољице. Пољска и Румунија су већ закључиле један одбранбени савез. Али опште узевши, опасност од Русије не сматра се за сад озбиљном. Ма да савев Совјетских Република сачињава једну нову групу држава, која није ни европска ни авиатска али која лежи између два континента у положају с ког може дубоко утицати на будућност и једног и другог, његова је снага одвећ Револуцијом поцрпљена, а његова политика јојп увек одвећ неодређена, тако да је утицај Савева на односе у Европи за сад сравмерно невнатан. На политичкој страни, може се признати да поврх извесног ублажавајућег и уздржавајућег дејства које је бев сумње Друштво Народа вршило, мало је стварна напретка постигнуто ка припремању европског јединства.