Економист

890

На економском пољу пак опажају се многе тежње, које иду за тим да ублаже интенситет економске борбе између појединих народа, која је подлогом толиких политичких сукоба, и да утапкају ставу која води међународној сарадњи. Као што се може очекивати о овоме се највише мисли у Немачкој. За ово постоји читав низ лако појмљивих разлога. На првом месту, као највећа индустријска земља на континенту, Немачка има најшире искуство у међународној трговини, те према томе и најбоље услове да правилно схвати садањи ток светских догађаја. У другом реду, слободан извоз је исто тако, животном потребом за њу као и за нас. Најзад, Немачка је индустрија заснована на двема традициама, које јој пружају изузетну могућност, да схвати потребу ширих комбинација и убитачно дејство царинских брана на економско благостање. Те традиције cy Kartel и ЛоПуегејп. Немачки геније није индивидуалистички. Он верује у организацију и у већини области живота делао је у уверењу, да свака јединица постаје јачом ако је у саставу једне веће јединице, која координира и унапређује радиност целине. Отуда су немачки индустриалци показивали све већу тежњу да се уједине у сврху одређивања цена и поделе добара место да сваки ради на своју руку бев обзира на стање индустрије као целине. Из тога изилази, да је замисао међународних картела логична последица принципа по коме се развијала немачка индустрија.

Други момент који олакшава Немцу да схвати појам европеког економског уједињења јесте 2ЛоПуегеш. Сваки немачки економист зна, да је Царинско Уједињење поставило темељ феноменалној експанзији немачке индустрије за педесет година које су предходиле рату. Да је Немачка остала подељена у број малих ратујућих економских целина, она никад неби постала највећом индустријском силом на Континенту, као што Сједињење Државе никад неби постале првом светском индустријском силом да су поцепане у четрдесет и осам држава, свака са својом независном царинском политиком. Немцима је, врх тога, ДоПуегет донео још једну поуку, наиме, да економско јединство ствара не само материално богатство, већ да је исто тако предуслов за сваку политичку федерацију. Зар би било могуће стварање једног јединственог Немачког Царства 1871, да Бизмарк није коначно успео да консолидује и да крају приведе Царинско Уједињење 1868 > Поврх тога, да Немачка Фе-