Економист

901

према томе принуђени, хтели нехтели, да се живо интересујемо политичким и економским питањима Европе. Отуда су локарнски пакт и улавак Немачке у Друштво Народа ствари од животног значаја не само по Велику Британију већ и по цело Царство у коме је она још увек претежна јединица. Врх тога, наше практичне везе с Континентом нису мање очигледне и важне. У 1925 на Европу је још увек отпадало 32 по сто нашег извоза према 34.642 по сто у 1913, а не мање од 66.25 по сто ре-експорта према 56.02 по сто у 1913. За сада и за дуго у будуће, Европа ће бити наш главни клиент и главни конкурент, ван Британског Царства. Ми смо тако дубоко заинтересовани у прилике европског тржишта, да не можемо остати равнодушни према међународним споразумима, којима се уређују цене, тарифе или радно време у главним индустријама на Континенту. Ми смо учествовали у готово свим таквим споразумима који су до сад вакључени и многи мисле, да би се једино путем таквог међународног уговора с нашим суседима могла под повољним условима стабилизовати наша индустрија угља. Ми се не можемо стога ставити изнад покрета који тежи европском уједињењу, нити би било корисно да тако поступимо.На другој пак страни, постоје очигледни разлози и политички и економски, зашто неби могли, без ограда, приступити таквом уједињењу, ако би до њега дошло. Ми на пример, не би могли применити европску тарифу на америчко, канађанско или аргентинско жито, а при успостављању тарифа у опште увидеће се вероватно, да се у Европи, исто као што је био случај у Великој Британији, опитни покушај има спровести на пољопривреди.

Можда ће тада, у све ширем валу економске еволуције, који окупљује постепено човечанство у тешњу и пространију асоспацију, британски народ бити позван да заузме положај споне између два континента. Услед Канаде њему је исто толико стало до пријатељства с Сједињеним Државама и до њиховог благостања, као што услед Велике Британије жели мир и напредак на европском континенту. Али, макаква нас улога очекивала у новој ери која почиње да се открива, време се приближава, кад ће нам ваљати приступити проучавању и саветовању, како би се најбоље могли опремити за нове прилике новог времена.

|“