Економист
902 | Систем мешовитих или засебних комора
Централни Уред Индустриских Корпорација ставио је на дневни ред свог идућег збора дискусију о изједначењу Закона о радњама, у колико се овај тиче система појединих привредних комора, из равлога, што је Министарство Трговине и Индустрије израдило нацрт Закона о Коморама, који ће се према политичкој ситуацији за краће или дуже време изнети пред конференцију привредника, где бе потребно бити да и Централа заузме своје становиште. Међутим да Министарство Трговине и Индустрије и није признало хитност овога предмета, индустријалци би морали са највећом енергијом да пожуре израду нацрта споменутог закона, већ и с тога, што материјална страна оних корпорација, које начелно заступају индустриски сталеж у нашој земљи долазе у све гори положај и то не толико због привредне кризе, која на против индустријалце тера да се све већма збију у своје организоване редове, већ у главном због тога, што материјални издаци који терете индустријалце сате стране, тамо где важи систем мешовитих комора, дакле свуда ван Србије, по закону отпадају на коморе, дакле на оне организације које већ по својој структури не могу да воде довољно бриге о сталешким потребама наше индустрије. Миу истини видимо да са сасма навнатним изузетцима свугде где има мешовитих комора постоје нарочити индустријски савези који се искључиво брину за сталешке интересе наше индустрије. Међутим цео принос који по закону терети индуструју иде интегрално у прилог коморама, тако да до 40% целокупног бумета мешовитих комора носи индустрија, која је осим тога приморана да и ван тих прирева допринесе издржавању својих савеза.
И не везујући ово питање за оно друго, да ли треба законом установити васебне или мешовите коморе, ми смо мишљења, да се индустријалци целе земље морају одлучно определити за засебно заступништво својих сталешких интереса и само за ово заступништво приносити материјалне жртве, јер би у засебним коморома могућност употребе приноса индустријалаца у сврхе других сталежа било искључено.
Осим тога су нас информације које смо скупили у иноземству на лицу места учврстиле у убеђењу, да посве засебна сталешка заступства највећма одговарају модерном схватању сталешких организација и да се она мешовита ваступства која још данас постоје у појединим земљама сматрају. за историски баласт, који се подноси ив традиционалних, а често богме и из личних разлога. Аргументи по којима се коморе као нека врста полувваничних, разликују од савеза као неке врсте чисто приватних сталешких заступстава, немају никаквог оправдања, јер оно што надлежно министарство интересује пли је често мишљење једног или другог сталежа, односно једне или друге по-