Економист
LOME")
Osim statističkog materijala koji je upotrijebljen u tekstu na koncu se nalazi i nekoliko tabela koje nam daju jasan prikaz razvitka našeg cjelokupnog novčarstva. Ove tabele izrađene su sa mnogo razumjevanja i dobro će poslužiti svim onim koji se bave našim privrednim problemima.
Radnja Dr. Aleksandra u velike prelazi obične disertacije, ona oDzirom na materijal koji je sadržan ı kako je obrađen zastupa veoma lijepo mjesto u našoj skromnoj privrednoj literaturi pa će svi oni koje interesiraju naši privredni problemi. u prvom redu pitanja našeg novčarstva, morati često za
njome posizafi.
Збирка конвенција међународног би роба рада. Београд, 1926.
Централни секретаријат Радничких Комора под редакцијом свога секретара Д-р. живка Топаловића лао је ове конвенције, од којих је веке наша Влада упутила Народној Скупштини на озакоњење, и неке чак и без тога предлога! Међутим, све би се те конвенције, које узимају 7 заштиту радну снагу, требале још давна ратификовати као обавезни закони за нашу земљу — да код наших меродавних фактора има више социалнога смисла и да у нас раднички покрет преставља ма какву снату !
Како је, међутим, раднички покрет разбивен у прах и пепео, то се по оној Ласаловој: колико снаге толико и права, игноришу сваке сопдиалне реформе...
На жалост, чак и главни функционер нашега до праве беде доведенога радничкога покрета иде у Женеву, да тамо свршава неке послове међународног радничког по-
-крета, као да смо све своје послове
посвршавали, као да смо свој раднички покрет ујединили, подигли, окрепили и до праве га снаге довели !.. ДЕЛА
Д-р Божидар Аџија: Међународна организација рада. Загреб, 1926.
Могло би се рећи да је ово потпуно идеалистичко посматрање значаја међународног Ompoa рада, који је заснован при Друштву Народа у Женеви, или бар претерано хвали-
Dr. Ivo Bilin
сање те установе, која је без реалне могућности да нагна поједине државе на испуњавање извесних обавеза. Ту, реалну могућност, имају само раднички покрети појединих земаља, у колико они сами имају реалне снаге. А ако немају те снаге, онда је за њих међународни биро рада само једна фатоморгана, и ништа више !
И зато је највећи злочин према радничким класама појединих земаља, ако им се преувеличава значај међународпог бироа рада, у место да се предузимају све мере око подизања и снажења самих радничких покрета.
ДЕА
Раднички синдикати. Београд, 1926.
У овој су збирци, коју је издао централни секретаријат Радничких Комора, два рада : Шравии и струје у радничком синдикалном покрету од Богдана Крекића и Међународни синдикални покрет од Владимира. Војтинског.
Први рад има задатак да изложи правце и струје синдикалног покрета. у свету, али му цензура секретаријата није допустила да у потпуности буде ианесено поглавито гледиште Марксово и Екштајново на неутралност синдиката. МИ то нас је, право да речемо, изненадило: јер бар у радничком покрету треба да има слободе мишљења, и бар Марксова и Екштајнова гледишта “ ту не би смела цензурисати. А "Марке и Екштајн су за партиску независност синдиката !
Подаци о међународном синдикалном покрету су штампани у раду