Економист
934
су буџетске превизије прављене са много песимизма у погледу на економску коњуктуру — и да услед тога буџет покаже велике суфиците, што са своје стране редовно изазива луксувно и нерационално трошење државних прихода.
Једном речју државни буџети, у којима предоминирају приходи од непосредних пореза, дакле из оних релативно постојаних и стабилних извора, имају много сигурнију основу за државне финансије, од буџета у којима предоминирају приходи од посредних пореза, такса и државних превредних предузећа, јер су сви ови приходи врло променљиве природе.
Ако посматрамо наш буџет са овога становишта, слика коју добијамо не може се означити као задовољавајућа. У нашем буџету, као што смо видели, стабилан елеменат, т. ]. непосредне порезе, заступљен је са свега 15.619 ; цео остатак у 84.397 престављен је оним непостојаним (променљивим) извором прихода, на име: 32.920/ прихода приватно правне природе (од државне привреде) — дакле прихода који су према коњуктури врло осетљиви; а 51.579 из посредних пореза п такса, дакле опет ив прихода који су више или мање променљиви.
Из овога излази да се ми налазимо готово увек у опасности или да гледајући оптимистички на економску коњуктуру, пра вимо буџетске превизије које се неће остварити, и самим тим довести нас до буџетског дефицита односно до брисања у буџету предвиђених расхода WM до незадовољења у буџету предвиђених потреба ; или пак да правимо буџетске превизије врло опревно и са претераним песимизмем, па да се на крају године појаве буџетски суфицити са опасношћу луксузног и нерационалног трошења.
Овако стање не може се обележити као добро, и задатак је финансијске политике да се и једна и друга горе споменута опасност отклони, пили бар ублажи.
Радикалан и једини лек за отклањање те опасности лежи у промени структуре нашега буџета: Проценат стабилног елемента у буџету, дакле проценат прихода од непосредних пореза, има се повећати, а проценат оног променљивог елемента, приходи из посредних пореза, такса и државне привреде, мора се смањити.
Али, и то се мора нагласити, овај циљ може се постићи само путем једне корените пореске реформе, а пореска реформа, као