Економист

935

што је то познато, долази у ред оних финансијских мера, за чије је извршење потребан увек извесан дужи период времена, и која, и кад буде извршена, не даје одмах свој пун ефекат већ полако и постепенб. . |

(С обзиром на ово, поставља се за нас један нов проблем који гласи: хоћемо ли за време док се пореска реформа не изврши и док не буде дала свој пун ефекат оставити стање као што је т. ј. оставити увек опасност од буџетског дефицита или суфицита, или је можда целисходније, да у међувремену предузмемо какав палијатив, какву привремену меру, која би нам још сада могла ту опасност ублажити т. ј. сачувати нас и од буџетског дефицита односно од нерационалног брисања буџетских расхода, и од буџетског суфицита, односна од лукзузног и нерационалног трошења

Ми постављамо ово, по нашем мишљењу врло крупно питање, у жељи да му меродавни фактори поклоне пажњу коју оно заелужује. Са своје стране, и без претензија да дајемо дефинитивно решење, ми ћемо изнети два предлога, која би се по нашем мишшењу могла узети у оцену.

Ако би се као полазна тачка га наше државне финансије узео принцип: избећи по сваку цену буџетске дефиците, онда би се као привремена мера имало употребити следеће. Израђујући буџет државних прихода, Министарство Финансија имало би правити своје превизије са највећом опрезношћу т. ј. оно би, водећи рачуна о великом проценту нестабилног елемента у државном буџету као и о економским приликама које су још неизвесне и које могу сваког момента довести до рђаве коњуктуре, — имало предвидети у буџету само снолике цифре, које се и при рђавој економској коњуктури могу увек остварити. Према овако добијеном буџету државних прихода има се израдити и буџет државних расхода, који би наравно морао претрпети знатна смањења. Овако поступајући потпуно би се отклонила опасност од буџетског дефицита. Опасност од суфицита остала би, и да услед овога не би дошло до луксузног и нерационалног трошења, цео суфицит имао би се употребити на отплату државних дугова.

Као друга мера могло би се увети у оцену питање о изради два буџета расхода: један који би био потпуно покривен буџетом прихода, који се и при најгорој коњуктури могу реализовати, и у који би буџет ушле оне врсте државних потреба