Економист

961

или украђених обвезница важи као домицил Париз, а: примењују се француски закони. Рокови застарелости одређују се јединствено тако, да извучене насловнице (Ште“) застарују 20 година иза рока исплате, а доспели купони 5 година иза. рока доспелости. Опрост од пореза уређује се тако, да је фонд облигација са свим приходима, који потичу из железнице ослобођен од плаћања пореза, приреза, пристојби, такса, принудних зајмова и уопће свих плаћања такве прпроде. Према томе подлеже порезу једино приходи из приватнога поседа. У колико на једној мрежи буде екплоатацију вршило друштво, бити ће дужно 250/ -ка оне чисте добити, који премашују гарантирани износ — у колико се ова чиста добит не мора употребити за отплату гаранцијских предујмова — ивручити као удео на чистој добити дотичној држави. Насупрот ослобођено је друштво од сваког опоревовања на ту чисту добит. Опрост од плаћања пореза подлеже међутим извесним ограничењима нарочито: реални порези имаду се плаћати на терет гарантираног пословног рачуна. Исто тако имаде се плаћати порез на ренте, које се убире одбитком (н. пр. од камата на потраживању од банака). Плаћања држава у смислу уговора (акорда) не могу се подврћи порезу на ренте.

Толико у погледу самога уговора.

Влада г. Пашића је до буџета 1924-25 (Види Др. Шећеров »Наше финансије 1918-25« стране 114 и даље) два пута покушала, да споразум од 29.3.-1923 овакони кров финанцијални закон и то кров закон обуџетским дванаестинама за јануар-март 1928. и кров фин. закон за 1924-25. Оба је пута мин. фин. напшао на опозицију, па је повукао односне одредбе. И ако, каже Др. Шећеров, споразум није поднесен Народној Скупштини па ратификацију, ипак влада је преузела у државну управу и експлбатацију те железнице и обвезала државу још 1923. у с-птембру: 1) ma y име експлоатације почевши од !. 1 1923., до краја 68 плаћа годишње 5.800.000 зл. франака, 2. да исплати једном за увек 200.000 зл. франака, 3. да годишње уплаћује почев од 1.-1.-1923. у специјални заједнички фонд за исплату неисплаћених облигација за време рата становиту своту.

Обвезе износе дакле 6.800 милијона зл. франака годишње, што ћини око 80 милијона динара годишњих обвева. По пајави тадашњег мин. саобраћаја годишњи приход од Јужне железнице износи пак само 350 милијона динара бруто прихода,