Економист

962

или око 49 милијона динара чистих. Према томе наша држава, по речима г. Др. Шећерова »има да плати из других средстава преко 30 милијона на годину«. »На сам дан изгласања буџета ва 24-25 дне 30. марта 1924, поднесен је по изласку опозиције из Народне Скупштине амандман, којим се споразум прима. У чл. 279, 282 и 284 финанц. зак. озакоњује се преузимање Јужних железница. Последњим чланом омогућено је ван буџетско финансирање Јужне железнице. При концу каже г. Др. Шећеров: »Добар део обавеза прама друштву Јужних железница претворио се у летеће обавеве и није рашчишћен.«

(Свршиће се)

ЧЛАНЦИ

Принудно поравнање без стечаја

(поводом поновног покретања овог питања)

Д-р ВЕЛИЗАР МИТРОВИЋ ПРОФ. БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Независно од посебне користи, коју има како заједнички дужник тако п поверпоци његови од »Принудног ванстечајног поравнања« (»Нагоде«), ова правна установа има своје несумњиво оправдање само у приликама општих економских крива. Тада у тим привредним неприликама падају у презадужено стање привредници не својом кривицом, ни кривицом своје неспособности за дотично привредно делање, већ само зато, што су наступиле непредвиђене економске околности и непредвидљиви услови за рад. У таквим временима не помаже привреднику ни сва његова марљивост п обазривост, па ни сва стручност његова у дотичном предузећу.

Очигледно је, да у оваквим временима треба терет штете расподелити између заједничког дужника и његових поверилаца, како би се покрај правичности, која се у овоме огледа, још и економска криза лакше преживела и што мањи потрес причинила низу повеваних привредника. Уз то правично је, дужнике, који су невино допали у презадужено стање, путем