Економист

"рупу TA:

963

ванстечајног принудног поравнања сачувати од свеколиког личног трпљења, које отворено стечајно поступање собом доноси. -

Међутим у редовним економским приликама, за које се то више или мање може рећи, ова правна институција принудног ванстечајног поравнања, далеко је мање оправдана. Ту кривица последице отвореног стечаја над имовином једног заједничког дужника не лежи далеко не само од дужника већ и од његових поверилаца који нису довољно памење посветила питању дужменикове солвентности када су му кредит давали.

Ипак у праву постоји, као и у свима законодавствима у нашој држави, друга једна помоћна мера економског значаја наиме: установа принудног поравнања у стечају. Ова стечајна институција може прилично да замени ванстечајно принудно поравнање баш у економском погледу п то све више, у колико се више усаврши у позитивном праву сама институција Стечаја нарочито у погледу брзине изврштивања поступања у њему п јевтиноће његове.

Додуше принудно поравњање ван (без) стечаја има и својих незаменљивих добрих страна, на пр. што се предузеће дотичног превадуженог лица са мање трошкова па и са мање потреса наставља, а то користи не само заједничком дужнику него и повериопима његовим. — Ипак овим није казано ; да оно што користи дужнику и његовим повериоцима у једном конкретном случају, да то увек користи истовремено и општем економско - политичком интересу земље и одржању висине достојанства Правосуђа и Правице. — Ово друго, међутим, свакако је претежније и не сме се занемарити када се већ покажу диференце у дејству једне примењене установе, како је горе наведено. Интересантан пример за ово даје нам баш скорашња историја примене »Нагоде од !. рујна 1916. год.« (ва Хрватску, Славонију и Далмацију.) уопштене за целу земљу нашу 1922. год. Злоупотреба ове установе од стране дужника, толико је велика била, да су сами повериоци а п новчане установе и удружења молили, да се »Нагода« укине. Тако Удружење Банака у Београду јавно је тврдило : да ова »Нагода« у место да штити савесног и уредног дужника, њоме су се користили само рђави дужници. Ово негативно дејство принудне нагодбе ван стечаја има се нарочито приписати нашим судовима (каже то Удружење), који су се на делу показали, да не воде довољно