Економист
964
рачуна о савесности дужника и веродостојности и истини-тости исправа, које дужник подноси на увиђај. Путем фиктивних тражбина, дужник је у свако доба способан, да осигура себи већину међу повериопима п на тај начин избегне стечај, који треба да буде неумитна санкција за сваку несолидну трговачку установу« (видети акт Удружења Банака у Архиви Министарства Шравде). Случај историје примене ове »Нагоде« најјасније показује, да завођење установе принудног поравнања ван стечаја није само економско-полптичко већ исто тако п правно. питање, те захтева особиту широку правну обраду у погледу начина извођења његовог како би се постигла потпуна правичност. Међутим штогод је његово извођење савршеније оно је и већма компликовано, те се ово принудно поравнање ван стечаја све више приближава тој истој установи у стечају добро уређеном на основи дојакошњих теоријских обрада и стеченог искуства. Ово значи да један добро обрађени етечајни поступак, са гледишта интереса поверилаца, мал те не подпуно искључује потребу завођења установе принудног поравнања ван стечаја.
Ако би се ипак,при свем овом овде наведеном, помишљало на поновно завођење у нас установе принудног поравнања без стечаја, није ивлишно да се равмисли : да ли нагоду, и кад јој има места, треба допустити свима привредницима. Баци ли се поглед на категорије лица, схваћено у правно- економском смислу те речи, мора се констатовати разлика, која постоји с једне стране између групе приватних лица појединаца као подузетника, који за своје послове одговарају целокупном својом пмовином, и с друге стране, трговачких капиталистички“ друштава, где је материјална одговорност чланова друштва сведена само на губитак удела. Ова се разлика моћно истиче с обвиром на самокритику т.ј. сопствену контролу своје прпвредне намере, која се у пуној мери јавља једино код привредника појединаца у друштву са солидарном одговорношћу. Знајући да ће довести у питање цео свој иметак, ови се привредници несумњиво далеко пажљивије упуштају у привредне комбинације него капиталистичка удружења и дирекције њихове —- па је установљавање ванстечајног принудног поравнања за њих са те тачке тледишта још и оправдано.
У вези са оним, само допуштање овим појединцима привпеднтишма (сасвим свејелно кога су занимања), да се у случају