Економист

У току периоде 1924—1925 увозили смо, просечно : Од год. 1919.—1925. увозили смо жита и кукуруза у вредности од 370,358.263 Дин.

Штшенице, ражи и крупника са лљ.........5. 13,346.097 кг ето овс на O OI NOO 05% 6,309.808 кг Пуну дрва маса е ан пе ава авлија ан O 2,225.766 кг Свих осталих врста жита ............ Пт УУ У Окт

Свега: 21,981.590 кг

Извозили смо, просечно, у току исте периоде :

ува у ВА н.е ан ar ronin im goa Sa БИ 628,209.871 кг ПИ е ша би НА ара НЕ а сл O AO ei 174,179.577 кр Јуен мраи Па ин ја тата S O Ен ан ни 20,636.901 кг (0BGar ZOO onu OR S O RJ RAI O aaa OSA 10,529.718 кг Pa? Lanu e e o dei ug i РЈ ПИ МИН 3,875:091 кг

Свега: 834,425.458 кг Сем тога треба још узети у обзир и увоз и извоз брашна. У току периоде -1924—1925. извовили смо, просечно, 49,857.200 кг брашна (свих врста жита) и гриза (без брашна од пиринча и кромпира). Пошто 120 кг. жита дају 100 кг брашна (п 15 кг мекиња), то можемо рачунати да смо још извозили 59,228.640 кг. равног жита, што треба одбити од преостале количине :

3,775,950.981 кг

59.225.640 кг

3,716,722.351 кт

Пошто смо међутим, увозили 36,414.820 кг брашна, што одговара 43,697.784 кг. жита, то смо фактично располагали са следећом количином материјала за приређивање хлеба: 3,760,420.125 кг.

Ова количина кукуруза и разног жита одговара, од прилике, једнакој количини хлеба, јер ако се с једне стране млевењем, како смо горе видели, добива за известан проценат мање брашна него што је било жита, надокнађује се, с друге стране, прављењем хлеба, тај губитак, у једнакој размери.

Претпостављајући, дакле, да је сав тај материјал претворен у хлеб (нисам узео у обзир качамак, пуру, мамаљигу, жранце, тестенина, јер немам података о размери, у којој се брашно употребљава за њихово приређивање) и да је тај хлеб био пораздељен међу 13 милијуна становника, долазило је, на