Економист

главу и на годину, по 289, 3 кг хлеба. Или на главу и на дан, нешто мање од 0,80 кг. хлеба.

11. Месо. 1: Говеђе месо.

Годишњи прираст говеда износи код нас, по проф. Вегнеру, 1,120:730 грла. Е :

Од тога угине од побачаја, од заразних и од других болести око 10%. Остаје, дакле, 1,008.000 грла, округло.

Пошто се наше стадо никако не повећава оно се, шта више, смањује ! — (види таблу на крају овог рада), то се цео прираст закоље у земљи, или се извози (као жива стока, пили као месо).

1924—1925. увовило се, просечно, 455 грла, а извозило се, просечно, 141.524. Остало за клање 866,931 грло.

Од овог броја отпада на телад (по кључу извоза кожа,

телећих п говеђих — види представку Инд. Ком. Влади, год. 1923. —; кључ 4:9) 266,748. Остаје, дакле, 600.183 одраслих грла.

Од овога броја отпада на краве (по кључу београдске кланице, 3: 7) 130.055, а на волове 420.128. |

420.128 волова дало је (по 200 кг меса) 84. 600 wr; 180.055 крава (по 170 кг меса). дало је па Бг; - 966.748 телади (по 30 кг меса) дало је 8,002.440 кг. Свега, дакле, 122,637.390 кг говеђег, односно телећег меса.

Ако рачунамо, да смо у току год. 1924—1925. имали тринаест милијуна становника, долази, од прилике, на главу пина годину, по 9.43 кг што говеђег што телећег меса.

· Свињско месо.

За извоз и за потрошњу у земљи долавило је у обвир, 1924—

1925, просечно, 2,660.165 комада.

Од тог броја ЗЕТЕ на свиње 1,297.415, а на прасад (испод једне године) !,362.740

Од прасади угине од заразних болести код нас око 25%, а од свиња око 10%. Од незаравних болести угине, једних и других ваједно 5—10%

Због помора од заравних болести смањио се број свиња на 1,167.674, а број прасади на 1,022.055.