Економист

48

сечно, дакле, за три пута више него што то износи просечна "потрошња меса целокупног становништва Југославије, без обвира на то, да ли је то становништво варошко или сеоско. А та, или бар слична, размера вреди, без сумње, и за остале наше вароши, више или мање. Али — све и кад би располагао са потребним подацима о потрошњи меса за све наше вароши — опет би ми било немогуће утврдити у којој се равмери троши месо по варошима и месо по селима, јер не постоји никаква свестрано призната критерија (или их постоји одвише |), по којој би се могло тачно одредити што је заправо »варош«, e што је »село«: Ту муче статистичари велику муку !

Што се, међутим, код нас, претежно, мало меса троши, то је врло рационално; већина нашега становништва то су сељаци и фивични радници, који троше, првенствено, мишићну енергију ; њима је потребно, према томе — више него интелектуалним раднику — произвођење енергије и топлине, а то се да постигнути једино угљеним хидратима и масти. Најцелисходнија размера требала би, у опште, да буде ова: један део авотне на 6—10 делова респираторне хране.

По Voit-y требало би, за једно одрасло чељаде од 70—75 кг. тежине, које ради, умерено,“ 10 сати дневно:

+ По једној статистици, коју сам добио од госп. А. Југа, Инспектора Дирекције Државне Статистике, били би проценти варошког и сеоског становништва код нас следећи:

1921/1922 1910/1912 вароши села. вароши села Србија ВЕШ ји = 19,77 86,28 18,17 86,53 Хрватска и Славонија, Међумурје, острво Крк-'и општина Кастав о... о... =-« .. 11,64 88,59 ~ 10,1 89,89 Словена на io 8 o oc Br dO Goro qa dB aa Goro ALA U) 87,91 10,99 89,01 Босна и Херцеговина .................. 15,69. 84,34 15,90 84,10 Датматија | селила ал ен а 119 88.541 11,05 88,95 Војводи та ли нанеле а а АЕ 76,06 23,50 76,50 ПО боја ле ој а ил она о оно а а - 45,40 84,60 — Југославија но мина аи и а 6 85,54 13,60 86,10

а

2 При тешком раду потребно је, дакако, и до 3800 кал, п више, дневно. А лица, која још расту, требају, сразмерно, више хране, него лица, код којих је растење већ довршено. Трудне жене (и жене док доје) требају много више белапчевине и масти. Како су далекосежни биолошки процеси, који се одигравају у женском организму — док траје код жене полни живот — види се из следећег : жена губи, због менструације (К. Безтзоћп по подацима Зе ћенп-а) 12 пута годишње, од прилике по 170 гр. (2 кг.) крви; за цело време, док траје полпи живот, 50 кг. За време трудноће жена добива (односно губи, доцније, после порођаја) по 6 кг. (дете,