Економист

50

послератним уговорима, и по којој се уговорне стране обвезују : да ће забранити увоз одн. сезирати робу која би носила етикету са лажним пореклом.

С друге стране вредно је нагласити, да царинско диференцирање према »навиву порекла« нема никаква оправдања ни у фискалном ни у економском циљу царина. Пре рата разна вина царинила су се равним (неједнаким) царинским стопама према неједнаком квалитету (алкохолски степен), — и овај је поступак потпуно на своме месту. По пракси коју заводе споменути послератни уговори предлаже се неједнако царињење ва вина истих квалитета само према називу порекла, — који поступак може имати своје оправдање само онда, ако се жели понова завести диференцијално царињење према пореклу робе.

| Што се тиче последица које ће оваква пракса неминовно изазвати нека нам је дозвољено да нотирамо само две.

а) Преференцијал ва вина и винске дестилате који уживају назив порекла резултира, у практичној примени, у преференцијал ва 2—8 државе, код којих је тај назив заведен (Француска, Италија, Шпанија) ; за све треће државе, у које нажалост и ми долавимо, ово значи диференцијални поступак, на који се,

наравно, мора равном мером одговорити — што ће, са евоје стране, иваввати последице, чији се домашај данас још не може прецизирати.

6) Преференцијал по основу »навиви порекла« може се, са исто толико права или неправа као п код вина и винског дестилата, применити и на све случајеве где постоји заштита патента, жига, марке, имена и т. д., — и ако би се ова пракса одомаћила, онда бисмо ми добили трговинске уговоре с клаузулом највећег повлашћења, које би у пракси биле потпуно анулиране. У свима до сада изнетим примерима сужавање највећег повлашћења извршено је, не променом уговорних текстова, -већ другчијим (ужим) тумачењем тих текстова, т. ј. текст клаузуле највећег повлашћења остао је непромењен, он је идентичан са предратним текстовима, али јеу практичној примени усвојено једно уже тумачење, које је сузило домашај те клаузуле. Сада нам остаје да укажемо на још два примера, где се ограничавање највећег повлашћења јавља као последица измењених (сужених) уговорних одредаба, на име: ограничење путем т. зв. проширеног пограничног промета, и ограничење