Економист

путем лимитативног набрајања у самом уговору повластица за које ће важити (или ва које неће важити) највеће повлашћење.

5. Погранични промет у предратним трговинским уговорима имао је врло узак домашај, како по територији коју је обухватао, тако и по броју и количини артикала који су уживали повластице пограничног промета. Територија предратног пограничног промета обухвата узан појас (2—10 км) е једне и друге стране границе; повластице пограничног промета (царинско ослобођење) ужива само један мали број артикала који служе за људску и сточну храну, и то само у количини која служи ва подмирење властитих потреба, — трговачки промет био је а Ипипе искључен.

У послератним трговинским уговорима (поменимо примера ради, трговински уговор између Аустрије и Италије, и уговор између Италије и наше Краљевине — у погледу на Задар) погранични промет проширује се у оба правца: територијално он обухвата, на појединим местима, много шири појас (20—50 км); односно артикала сада уживају повластице пограничног промета и многи индустријски артикли и то у количинама, које су намењене не за покриће властитих потреба већ за трговину.

Да напоменемо, мада је то многима познато, да је установа проширеног — и то јако проширеног — пограничног промета постојала и пре рата. Класичан пример имали смо у проширеном пограничном промету између Србије и Аустро-Угарске из прва два уговорна периода, који је промет био тако рећи неограничен и по територији и по артиклима. Али, ако се упореде они предратни погранични промети са овим послератним ми ћемо констатовати једну разлику, која је врло значајна баш за питање које нас овде интересује.

Код предратног проширеног пограничног промета испољава се намера (једног или оба сауговорача): да се створи царинска унија између дотичних држава. Проширен погранични промет овде је имао за циљ, да припреми терен за потпуно царинско уједињење ; и као такав он се с правом могао сматрати као претходан стадијум тог намераваног царинског уједињења. Стим у веви имамо пи карактеристичан развој ове установе: он се замењује царинском унијом — ако је та намера била код оба. сауговорача ; он се губи, т. ј. претвара у онај нормалан (уван) погранични промет, ако је један од сауговорача био противан тој намери. |