Економист

52

Код послератног проширеног пограничног промета о оваквим намерама нема ни помена. У место тога овде постоји жеља. саутоворача : да један другоме даду извесне искључиве повластице, т. ј. повластице које неће моћи ва се рекламирати и треће државе. Овде дакле имамо ограничавање (управо изигравање) највећег повлашћења, и установа пограничног промета служи само као средство, да то ограничење добије лепшу форму.

6. Далеко важније, и по свом значају и по својим последицама, јесте ограничење, које се врши путем лимитативног набрајања у самом уговору оних повластица, за које ће важити (или за које неће важити) највеће повлашћење. Најлепше примере ове врсте пружа нам француска трговинска политика, али Бемо сличне примере наћи п у многим другим државама.

У послератним трговинским уговорима француска не даје никада својим сауговорачима целу минималну тарифу, већ само један део исте, на име само ва царинске ставове који су у уговору лимшптативно побројани. За остале царинске ставове она даје делимично своју максималну тарифу, а делимично ставове који су негде на средини између максималне и минималне тарифе (обично у процентима, опет лимптативно у уговору предви-

ђеним).

Благодарећи оваквој политици, француски трговински уговори добили су једно нарочито обележје: то су уговори с највећим повлашћењем, у колико је онај други сауговорач добио минималну тарифу ; али су они у исто време и чисти диференцијални уговори за онај остатак царинеских ставова, јер овде њени сауговорачи не могу рекламирати ниже ставове, које би Француска дала евентуално некој трећој држави.

За нас је ова врста ограничења највећег повлашћења карактеристична у толико, што она представља један покушај, односно што се у њему манифестује намера, да се напусти тип уговора с највећим повлашћењем, па да се понова приђе типу диференцијалних уговора. Француски послератни трговински уговори добили су, као што смо нагласили, мешовити карактер : они су делимично диференцијални, и делимично уговори с највећим повлашћењем. Ова је мешавина пак, као што нас учи прошлост, карактерна црта сваког прелазног стадијума од једног уговорног типа ка другом. Упадљива је, на име, сличност између ових уговора и трговинских уговора из шесетих година прошлога века, тада је извршен прелаз од типа диференцијалних