Економист

Односно начела, које је постављено у чл. 417. Устава, да ће се о концесијама донети нарочити закон, није ни у самој Скушштини постојала сагласност о томе, како се има разумети ова уставна одредба. По једном мишлењу, концесије се у будуће могу давати само законима, т. ]. за сваку концесију, за сваки поједини случај морао би се доносити особени индивидуални закон. По другом мишљењу, ова се одредба може разумети тако, да се концесије могу давати и административним путем. Ми сме мишљења да једном оваквом одредбом, уставотворац није поставио апсолутно правило за законодавца, да се поједине концесије морају издавати само путем једног закона. Оно што се Уставом хтело рећи јесте само то, да ће се о конпесијама донети нарочити закон, т. ј. издавање концесија се не оставља слободној иницијативи управне власти, већ се законом жели обележити тачан пут кога се управна власт мора држати приликом издавања концесија. Издавање концесија не сме бити произвољно већ у напред одређено законом тако, да под једнаким условима буде доступно свима грађанима без разлике. Али и ако ово није апсолутно правило за законодавца, разуме се по себи, да њему ипак ништа не стоји на путу, да у будућем вакону о концесијама употреби и овај други пут, давање концесија за сваки поједини случај особено, путем индивидуалних закона. Било да се узме да је устав мислио на један или други систем, остаје то, да се издавање концесија измиче самовољи управневласти. Уовомдоугомелучају,концесиједајезаконодавна власт, птај је пут већ сам као такав једна гарантија за појединце. У оном првом случају, управна власт мора да поступа у границама закона приликом издавања концевија. Ако се управна. власт огреши о закон, она има над собом двојаку контролу, редовних и управних судова. Ако је погрешила у чисто админ. поступку, појединци се могу обратити на управне судове, а ако је прекршила уговор који би био последица акта о концесији, они се могу обратити ва то редовном суду. У сваком случају треба закључити, да се прописом чл. 117. Устава ишло на то, да се издавање концесија регулише законодавним путем и да буде доступно под једнаким условима свима грађанима без разлике. У једном случају је гаранција сама законодавна процедура, а у другом заштита судова управних и редовних.

Остаје нам још да изложимо шта се може схватити под појам концесије. Устав није дао ближе одредбе о томе шта се има сма-