Економист

18 трати као концесија. Али се ово да прећутно извести ив самога духа Устава. То се нарочито јасно види из одељка Х. Устава који говори о државном газдинству. Према томе, под појам концесије мора се схватити сваки онај посао који је у начелу остављен држави, т. ј. сваки онај посао који задире у. опште јавне интересе, те је зато као такав и остављен држави као носиоцу тих јавних интереса. Ту долазе сви послови, који се односе било на јавна саобраћајна и техничка предузећа (жељевнице, водени путеви), било на оне послове који се односе на јавне ствари (предузећа на јавним водама, риболови и т. д.) пи напослетку они који се односе на државно имање, државни домен (руде, копови, шуме и т. д.). Према уставним одредбама, у државну својину долазе: руде, лековите воде, извори природни п природне снаге, као и све што је законом резервисано као државни монопол, као и сва саобраћајно-техничка предузећа од општег интереса. |

У опште о суштини и правној природи концесија може се навати ово. На питање шта се разуме под концесијом треба истаћи следеће: 1) са гледишта позитивног права, т. ј. по ра_ нијем српском законодавству, које је како изгледа и Видовдански Устав имао у виду, постојало је три типа концесија. !-во уступање једног јавног предузећа каквом приватном лицу, као што су на пр. жељезничке концесије. У место да то предузеће води држава у својој режији, као носилац јавних предузећа, држава га уступа приватном лицу, тако да од сада оно буде носилац тога предузећа. Овде је главно утврдити, да уступљено предузеће и даље постоји ради задовољења једног јавног интереса односно јавне службе („етотсе рибћс), само сада што те предувеће по концесији води једно приватно лице у место државе. 2) Стварање изузетних специјалних права у корист једног приватног лица на јавним стварима ([е5 слохез раб пег) као што је на пр. искључиво право риболова на јавним водама ит. д. Овде треба чинити равлику између јавних ствари (сћозех publiqueš) п јавног домена (1е дотате рибис) у смислу француске теорије, која је данас већ сасвим примљена у науци. 3-ће представљају рударске и шумске концесије, које се састоје у искључивом праву експлоатације од стране приватних лица, руда и копова као и сече шуме, т. ј. право експлоатације државних добара. Која су државна добра, односно шта спада у државну својину, обележено је чл. 117. и 139. Устава.