Економист

49 _

2. Као један нарочити тип концесија, неки писци сматрају и ослобођење приватних предузећа или приватних личности од извесних јавних намета као : пореза, царина, давање попуста на државним саобраћајним установама и т.д.1) Ми мислимо да ово не може ући у појам концесије. То би могла бити само привилегија, конституисана из нарочитих разлога у корист каквог приватног предузећа или читаве једне гране индустрије, или ма каквог другог облика привредне радиности, или чак у корист једног целокупног привредног сталежа. Таквим мерама држава обично приступа кад је у питању развој или унапређење какве гране домаће индустрије и томе слично. Ове привилегије дају се обично из специјалних економских и социјалних разлога а не из чисто фискалних, те их зато не треба ни подводити под појам концесија у горњем смислу.

Не само што се у овом последњем питању не слажу правни плеци већ и у пракси постоји о овоме несагласност. Тако се у пракси узима често пута, да су поједине дозволе које се дају од стране државе према одредбама закона о таксама у чисто фискалном смислу, концесије. Тако је пи Државни Савет пресудом својом од 4. септембра 1925. године Бр. 24220, нашао да је по Т. Бр. 94. закона о таксама, конституисана једна концесија, и ако оно у самој ствари значи само једно одобрење односно привилегију. У питању је била такса за одобрење отварања фабрике шпиритуса, којој је сопственик, датог одобрења пренео на једно друго лице. Држав. Савет је нашао да је то једна концесија која се не може преносити на другог без одобрења надлежне државне власти. Сопетвеник поменуте фабрике, ванет није могао одобрење преносити на другога, али не зато што је то једна концесија, већ зато, што би се на тај начин прикрило неплаћање једне таксе за ту врсту одобрења и у чему и јесте смисао Т. бр. 94. Закона о таксама. Као што се види овде у конкретном случају није била у питању једна концесија, већ једна наорчита врста привилегије, међутим питање концесија код нас није регулисано на један општи начин, зато што закон о концесијама још не лостоји. По чл. 133. и 139. Устава као што је раније напоменуто, Законодавни Одбор Народне Скупштине имао је да у пред-

1 TP. Слободан Јовановић у своме делу Уставно Право мисли, да је по ранијем српском законодавству и ово био један тип концесија, те би

оне као такве подлежале ревизији од стране Законодавног Одбора.

Економист i 4