Економист

ба

2 Тј, часа по подне, и да је поднео благајни ради уплате, али да она није примљена због претрпаности посла. Према томе дужност нротиву доказа пада на царинску власт. Међутим царински орган, који је у оно време вршио дужност благајника није био у стању да побије тврђење тужиочево, па се оно сматра ва доказано, јер је потврђено и околношћу да је прорачун иввршен 13. јануара много времена пре затварања благајне. Али без обзира на све наведено, у овоме случају се није могла наплатити монополска такса са разлога, што према принципу који постоји у царинској пракси нове дажбине не примењују се на робу која је пријављена до дана када су те дажбине заведене. Према томе није меродаван дан наплате него дан пријаве. Са тих разлога тужиоцу се има вратити неумесно наплаћена сума на име монополске таксе на шећер.

ИТ. В. С. из Госпића изјавио је жалбу Државном Савету противу решења Мин. Финансија (Ген. Дир. Царина) Ц.Бр. 49697 од 21. новембра 1925. године. То решење против кога је жалба изјављена гласи : »И. К., В. С.и М. 1. жале се на решење царинарнице у Јасеници Бр. 3937 од 30. УП. 1925. год. којим су кажњени за дело из чл. 81. цар. закона наводећи да су кажњени што су издали једно колето путничког пртљата неоцарињено, а које је било упућено у Суњу а не за Сисак као што решење наводтњ уз спорну робу није било никаквих царинских докумената нити обележја на истој по којима би се видело да је роба царињена. В. С. пи М. Г. у жалби наводе исто што п И. К., само што кажу да је путнички пртљаг ослобођен од државних цар. дажбина по чл. 6. тач. 6: цар тарифе, као да је роба била упућена са исправним товарним листом. Рас мотрио сам акта овога предмета и оценио, како истрагом прибављене доказе, тако и жалбене наводе, па сам нашао, да је жалба благовремено поднета, њени наводи неумесни, а царинарничино решење правилно и на закону основано са разлога : што се постојање дела и кривична одговорност окривљених доказује, актима уредно вођене истраге из којих се види, да је спорна роба била упућена ва Сисак неоцарињена, а не за Суњу, те се њихови наводи у жалби имају одбацити као неумесни, јер путнички пртљаг према распису бр. 104 подлежи плаћању даринских дажбина. На основу наведенога и чл. 199. цар. зак. а с погледом и на закон о таксама, а по саслушању царинског савета решавам : да се решење царинарнице у Јесеници Бр. 3937 од 30. УП. 1925. године, оснажи као правилно и на закону основано јер је донето према одлуци царинског савета. Ц. Бр. 891-25. г. коју је усвојио и РГ. Министар Финансија, а жалба одбаци као неумесна. У случају немогућности наплате изречене кавне над окривљенима у смислу чл. 180. цар. закона, учиниће се одговорном Дирекција Државних УКељезница «.

Сви окривљени у жалби упућеној Државном Савету изнели су од прилике оне исте разлоге које су изнели и у жалби