Економист

Мин. Финансија противу осудног решења царинарнице. У исто доба и Дирекција Државних Жељезница у Загребу по овоме предмету дала је следеће изјашњење: »Главна царинарница лругог реда Јесенице својим решењем Бр. 3937 од 30. УП. 1925. године осудила је складиштара на станици В. С. M. PP. w M. К. на станици Суња, да солидарно плате изречену царинску казну у износу од Динара 72.465, и да сваки од горе именованих плати 2.850 по наособ на име таксе за извиђај и осуду за то, што је њиховом кривицом на станици Суња издата странки једна кошара путничког пртљага у тежини од 37 кгр. пре оцарињења. Горе споменута царинарница доставила је односно осудно решење изравно осуђеним службеницима без знања Дирекције, тако да су се исти против решења царинарнице Јесенице жалили на Г. Мин. Финансија. Обзиром на то, што је Г. Мин. Финансија својим решењем Бр. 48697 од 24. ХТ. 1925. г. оснажио решење царинарнице Јесенице, принуђени су били горе споменути да се жале на Државни Савет пошто је решење Мин. Финансија гластло лично на њихе«.

Државни Савет решавајући овај случај по жалби решењем својим од 3. дец. 1926. године Бр. 36861 поништио је решење Министра Финанеија са следећих разлога : да решење не одговара закону и не може опстати у снази. Одлуком Опште Седнице Државног Савета од 28 и 30. марта 1925. године Бр. 10782, протумачено је, да одговорност по чл. 81. цар. закона кад је возилац жељезница има првенствено сносити жељезница и у случају проналаска одговорног органа.

Па како је у овом конкретном елучају возилац био »Јужне Жељезнице« пи кривица учињена у 1922. г., и како су оне за све кривице учињене по царинском закону до закључно 31. августа 1923. године, ослобођене сваке одговорности расписом од 8. маја 1924. тодине Ц.Бр. 21498 и чл. 279 фин. закона за 1924-25. годину, то ни жалилац није могао бити кажњен у смислу горњег ни као бивши службеник Јужних Жељезница, ни као службеник Држав. Жељезница. Зато а на основу чл. 201. цар. закона Државни Савет решава : да се решење Мин. Финансија Ц.Бр. 48697 поништи.

Сва ова три случаја карактеристична су по томе, што је Државни Савет поништио у два случаја решење Министра Финансија, налазећи да су сва три противна закону, а у трећем одбацио тужбу Главне Контроле. Ово је довољно карактеристично ва рад управних одн. финансијских власти. Пишући раније о овоме, ми смо нарочито били подвукли, тенденцију финансијских органа, да приликом вршења финансиских прописа гледају поглавито на то да фактични интерес у сваком случају буде остварен без обзира да ли ће тиме, у појединим кснкретним случајевима, бити повређена права појединаца. Приликом вршења финансиских прописа, финансијски орган, имају у виду само фискално начело и труде се да фискални др-

Етономист. 5