Економист

Страна монета опада. Притицај валуте је слабији, него раније. То се нарочито опажа код долара, талијанских лира и француских франака. Тражња ових валута је доста велика п Народна Банка није могла да задовољи сву потребу. Отуда се. јавља велика равлика у курсу иземђу ефективне валуте и девиза. Ранијих година је био обрнут случај. страна валута је је била јевтинија од девизе.

Није утешна појава и тиме би се морали позабавити не само банчина управа, него и представници Министарства Финансија и Трговине, што се у последње време смањује сток девиза код Народне Банке. Једино је 1922 године било стање страних девиза неповољније него крајем 1926.- Међутим, за три претходне године депои на страни и девизе много су боље стајали него прошле године. У току целе године могло се приметити да девизе не притичу у оној мери као раније и да је држава, преко Народне Банке морала јаче интервенисати на девизионом тржишту, пошто банке нису могле свагда да задовоље тражњу.

Можда се донекле ово смањивање девиза може правдати повећањем златне подлоге. Зато је, у укупном износу металне подлоге разлика мања, него кад се посматрају потраживања на страни сама за себе. Јер, у 1924 повећање девиза износи 31 милион, а укупног стања 36, у 1925 смањиле су се девизе за 14 и ва толико исто, скоро, укупно стање металне подлоге. Међутим, у 1926 метална подлога у укупном износу опада свега за 21 милион, докле се ток девизе смањује за 31 милион.

После металне подлоге, на страни активе. најважнија је повиција зајмова. У том погледу стање је било овакво. Укупна сума зајмова по есконту п ломбарду износила је у милионима динара. -

1922 1928 1922 1995 1926 Менице 14919 18388,7 19892 19079 19419 Залоге - 99,5 1899 2057 1692 289,1 Укупно 1.590,7 4.593,6 1,49%,9. 1.371.1 1.Љ81,0

Као што се види, промене нису велике. После знатног смањивања укупне суме зајмове у 1925, прошла година се приближује, у том погледу, стању од 1924. Менични портфељ опада, али је вато банка активнија у давању зајмова на залогу хартија од вредности. Кредитна политика Народне Банке била је предмет велике пажње наше јавности у прошлој години. Тек кад буде публикован годишњи извештај, моћиће се говорити о величини отписа, о претварању краткорочних у дугорочне зајмове, о расподели кредита по професијама и местима итд.

Државни дуг остао је скоро непромењен, као већ неколико последњих година. Једино се, отписом из чисте добити, унеколико смањује дуг за откуп крунских новчаница. За 1926 годину смањен је за 37,8 милиона, према стању од 30. новембра 1926... Е На страни пасиве, резервни фонд показује повећање за 1,3 милиона, а главница је остала 30 милиона. Најважнији па-