Економист

словачка данас или сутра прибегла некој врсти прохибиције за своју пољопривредну производњу, било у циљу давања jom већег полета постојећем стању а са тиме у вези у циљу подмирења потреба својом производњом, било са друих којих разлога, ми смо склони да верујемо, да се таква мера не може дуго одржати. Тешко је створити нешто брво, што се не даје. брво-и лако створити или што се не даје у опште створити. Не тврдимо, да ово неће имати својих разноврсних последица. У сваком случају овакве појаве морају нас као земљу чисто пољопривредне производње јако да интересују, те хтели не хтели морамо свеколику пажњу обратити на нашу пољопривредну производњу и њено уновча вање.

Наши предратни дугови у Француској

У времену од 1895 до 1913 године емитовала је Краљевина Србија пет зајмова у Француској, M TO: 1895-6 зајам од 255.292.000 (49/6) фр. фр-

1902 =: 60.000.000 (59/0) 5 фр. фр. 1906 це 95.000.000 (47/,) фр. фр. 1909 = 150.000.000 (4: . фр. фр.

1913 5 „ 250.000.000 (29/0) Фр. фр.

Последња четири зајма емитована су у Паризу, у француској мопети (у француском франку). У истој монети имају се исплаћивати и купони као и амортизоване обвезнице. Ова исилата могла се вршити на разним местима : у Београду, Паризу, Брислу и Женеви — у француској монети: у Берлину, Бечу и Амстердаму — у монети дотичне државе, а по курсу vista Paris. ;

Први зајам пак (1896) емитован је делимично у Паризу, а делимично у Лондону и Берлину. Транше у Паризу и Берлину емитоване су у три разне монете, на име: у Француској, немачкој и а. угарској монети; лондонска транша емитована је у француској и енглеској монети. Исто тако могла се и отплата вајма (исплата купона и извучених обвевница) вршити у разним монетама, и то, по избору портера: париска и берлинска транша могу се ара аса у француској монети, или у немачкој и

Економист | 1