Економист
98
а. угарској, али по курсу који је утврђен унапред, једном за увек (81. R. M. 40 А. 11); лондонска транша могла се отилаћивати у француској или у енглеској монети, опет по унапред утврђеном сталном курсу. (4 2).
Сви су ови зајмови рочни ; и за све време од емисије па до. данас, обухватајући овде и ратне године, наша држава тачно је плаћала и купоне као и амортизациону квоту (извлачила, одн. куповала не берви и уништавала по амортизациономе плану одређен број обвезница). Плаћање је вршено у законској монети која је у уговору (обвезницама) предвиђена, дакле: у француској и енглеској монети за једну траншу зајма од 1896, а у француској монети ва све остале зајмове.
Све до 1924. год. француски портери нису чинили никакве приговоре против исплате која је вршена у франц. папирном франку ; и тек у 1924 години они долазе са захтевом : да им се енглеска транша од зајма из 1896. год. исплаћује не у франц. папирном франку већ у енглеским фунтама. Ускоро за тим, у другој половини 1925. године, они проширују свој протест на све зајмове, са захтевом : да се купони и извучене обвезнице по свима вајмовима плаћају у злату. |
У исто време пак, свакако у уверењу да захтев о исплати у злату неће бити с наше стране усвојен, они излазе с предлогом: да се приступи преговорима за регулисање овога питања. По том предлогу они показују готовост, да се изврши извесна редукција дуга.
Да споменемо, на.завршетку овог кратког историјата, да званична Француска потпомаже свима средствима захтеве својих грађана: француски судови стали су на гледиште, да принудни курс који постоји у Француској још од 1870. год. важи само за француске, а не и за стране дужнике ; Француско Министарство Иностраних Дела пак, преко својих представника на страни, потпомаже захтеве својих портера, и тражи да им се изађе на сусрет.
(С обзиром на све ово сматрамо за врло потребно, да ово питање узмемо у озбиљно проучавање.
LL. Теза француских портера, са којом су се солидарисале француске судске и административне власти, могла би се укратко овако формулисати.