Економист

99

Дугови о којима је реч закључени су у злату (у златном франц. франку), према томе дужник не може, позивајући се на принудни курс, исплатити свој дуг у папмрном франку, који износи Tek 20%/ om златног франка.

У потврду ове тезе наводе се следећи докази :

1. Као доказ, да су зајмови контраховани у златном франку. наводе се одговарајући текстови из закона и уговора о појединим зајмовима, као и текстови односних обвезница и купона.

2. Као доказ пак, да наша држава, као дужник, не може, користећи се законом о принудном курсу, плаћати купоне и извучене обвезнице у франц. папирном франку, — наводе се пресуде француских највиших судова, који су својим многобројним пресудама завели следећу праксу: привилегије из закона о принудном курсу могу рекламирати за се само фран- · цуски поданици за своје дугове у Француској, али не и странци (државе) или појединци који дугују у француској монети.

Да испитамо, да ли су и у колико тачни наводи изнети у тези и доказима француских портера.

3. Тврђење француских портера : да су сви горе побројани дугови контраховани у златној монети, — врло је сумњиво. У односним уговорима, дакле у оном главном елаборату на којима се заснивају наша права и обавезе, ово питање није прецизно решено : јер се паралелно, и без икаквог нарочитог разлога, у тим уговорима налазе ознаке да је зајам и »у франдуском франку«, и у »француском златном франку«. Према томе и једна и друга теза дају се и бранити и нападати.

Али, нагласићемо одмах, за спор који нас интересује ова чињеница је безначајна. С обзиром на француски монетарни систем као и с обзиром на француско Законодавство које регулише то питање == ознака да је један зајам узет (одн. да се има вратити) у злату, сребру или папиру, потпуно је безначаја за исплату дуга, т. ј. та ознака не одузима дужнику право да своје дуговање, и ако је оно контраховано у златној монети, измири у папирној монети.

У спору који нас интересује ово је питање од капиталногпресудног значаја, и с тога се на њему морамо опширно задржати, и изложити, с једне стране разлоге који говоре у прилог нашег тврђења, и с друге стране случајне или намерне грешке, које се налазе у аргументацији француских портера.