Економист
117
imala je u prvom redu zadaću, da predloži takove pruge koje bi ~odeći naravno računa о faktičnom stanju kakovo ga smo zatekli koncem rata, čitavu našu željezničku mrežu usko povezali i time u prvom redu poduprli ekonomski razvitak naše države.
Konferencija kojoj je bilo predloženo šest raznih osnova ra„а је dosta dugo, izabran je i poseban odbor koji Je imao da na temelju mišljenja koja su iznesena na samoj konferenciji izradi jedan jedinstveni plam, i početkom februara Javnost Je upoznata sa predlozima koje je izradio taj odbor i koji su predloženi ministarstvu saobraćaja. i
Mi odmah priznajemo da su nas predlozi užeg odbora upravo prenerazili. Predlaže se ništa manje nego izgradnja, dotično rekonstrukcija od 56 pruga normalnog koloseka ı od 14 pruga uskog koloseka. Premda još nisu publicirani tačni podaci izgleda nam da bi duljina svih tih 70 pruga iznašala пајтапје 8.000 kilometara, dakle skoro više nego što iznaša naša današnja cjelokupna željeznička mreža. Obzirom da Jedan kilometar nove pruge u brdovitim krajevima kakovi su naši zapada hajmanje 6 do 7 milijona dinara, to bi izgradnja nove željezničke mreže kakovu je predlaže spomenuti odbor zapala nekih 50 do 60 milijardi dinara. Budući da bi mi ће iznose morali namaknuti zajmovima to bi na same kamate morali izdavati godišnje od & do 5 milijardi dimara.
Mislimo da već ovi podaci dostaju za prosuditi sa koliko je neozbiljnosti radio taj poseban odbor. On u prvom redu nije vodio računao lnancijalnoj snazi naše države u drugom ni o saobračajnim potrebama. Jer za povećati makar ı u roku od 2 do 5 decenija Žželjezničku mrežu jedne države za 100% potrebni su sasvim drugi ekonomski preduvjeti od onih koje ima naša privreda. Agrarne države, a u takovu ćemo mi Još dugo da se ubrajamo, može u relaciji prema površini i broju stanovništva imati samo Jednu razređenu željezničku mrežu ı u tom pogledu ni u kojem slučaju ne može se mjeriti sa stanjem i prilikama u industrijskim državama.
Da ni sam odbor ne vjeruje da će se kod nas razviti Jedan intesivan Željeznički promet najboljim je dokazom da osm za kratke pruge kao što su Lapovo—Velika Plana, Beograd— Batajгаса. ће Sunja—Caprag ne predviđa izgradnju dvostrukog koloseka. A Željeznički saobraćaj po jedno-tračnim prugama danas se u kulturnom svijetu već smatra kao lokalni saobraćaj ı u inkernacijonalnom prometu dolaze u obzir samo pruge sa najmanje dva koloseka. No zato je naš odbor došao na zgodnu ideju da gradi