Економист

130

радника припада земљорадничком сталежу, које се бави шумским пословима само севонски т. ј. док мирују пољопривредни послови. У години 1925. претрпили су пољопривредни продукти велик пад цена, што је довело до велике пољопривредне кризе. Те цене имале су велике осцилације и у години 1926. п док је земљорадник с једне стране мало добивао за своје пољопривредне продукте, осећао се споменути велик диспаритет између цена тих продуката и оних индустријских артикала, који су њему потребним нијепопуштаоу погледу надница и возарине (кирије). у

Ипак је број штрајкова у дрварским предузећима године 1926. био мањи, него у прошлим годинама.

' Оскудица и скупоћа новца, која се тешко осећала прошлих година у овој индустријској грани, ове је године нешто попустила. Узрок је с једне стране у томе, што је каматњак за неколико процената појевтинио и што је, с друге стране, смањена потражба за кредитима услед редукције свих инвестиција.

За висину продукционих трошкова и ове су године правили највеће потешкоће високи јавни терети, који су у прошлој години достигли максимум напетости.

У царинској политици није било промена јер су све цар. тарифе које су ометале извов дрвета, биле укинуте под крај године 1925. У саобраћајној политици настао је велик преокрет доносом нове тарифе од 1. октобра 1925. Та је тарифа предвидела знатне олакшице за унапређење извоза и за спречавање увоза дрвета нарочито у Војводину. Ефекат ове тарифе осећао се кров целу 1926. годину. Шумека индустрија жели још неке мање олакшице и ивмене у новој тарифи од 1926. г., које ће Министарство Саобраћаја по својој прилици и учинити.

Што се тиче организације рада у циљу економизирања прераде и производње дрвета, код нас је још врло мало тога до сада учињено. То вреди нарочито за мања предузећа, где се још увек ради доста примитивно. Ако наша дрвна индустрија жели одржати утакмицу са осталим државама шум. производње, онда не сме сву помоћ очекивати од Државе, већ мора попут осталих држава посветити што већу пажњу питању реорганизације рада и економизирању производње. Овај покрет заузео је велике димензије нарочито у Аустрији и у Чехословачкој, где су се и научни заводи (Масарикова Академија рада) ставили на чело овој акцији.