Економист

131

У за све набројене потешкоће година 1926. показује повољно одвијање иввова шумских производа. Табела. 1. показује однос извоза шумских производа према нашем целокупном извозу. Морамо приметити, да за годину 1926. нису исказани сви промаводи шумарства већ само 6 артикала (дрво за гориво, за грађу, букови и храстови железнички прагови, израде од дрвета, екстракти и танин) што чини 900/ свеукупног извоза ових продуката. Зато треба ове податке. повећати још за којих 100/,.

Из ове табеле види се, да шумарство са својим производима ва првих 8 година чини око 409 тежине и око 200/ вредности нашег целокупног извоза, што довољно показује важност и улогу ове привредне гране у нашем економском животу. Ове године извесно је:

Дрвета за гориво ...---........-. -+07.559 т. за 83,8 мил. динара Дрвета за грађу........-...---. -- 1,086.845. „ GOO ;3 Жел. прагова букових ,...----..-. 1,248780 | а 1,0. 5 = Жел. прагова храстових .......... 986.959 ,, А = 53 Израда од дрвета '..:........-.--. 12.962 т. а о а Пени 4 Танина и друг. екстракта :....... “RS JA НОВА ОНЕ

”

Укупна количина извоза ових продуката износи у год. 1926. 1,588.695 т., што пресставља 31,59/, целокупног извоза. Укупна вредност износи 1.078 мил. динара папирних или 98.500.000 зл. динара, што чини 13,80/, вредности целокупног иввова. Ако се овамо приброје и остали продукти шумарства, онда ће количина целог извова изнети око 1,600.000 т. и око 1.150,000.000 динара. Према томе ће ова година по тежини извоза шумских продуката премашати прошлу годину.

Најјачи извозни артикл је дрво за грађу. Ове године је извезено 1,086.815 т. у вредности од 802,6 мил. динара према :

841.588 т. 1,286,065.000 динара године 1923. 1,046.241 т. 1.619,956.000 динара године 1924. 1,051.220“т. 1.118,981.000 динара године 1925.

Док је, дакле, извоз у год. 1926. нешто мањи од прошлогодишњег, вредност је умањена за 289) према прошлогодишњем извозу, око 509/ према години 1924. и око 349) према год. 1923. Ово смањење вредности има се свести на три фактора а то су: пораст вредности динара, пад цена шумским приозводима и опадање извоза вреднијих сортимената. Пораст вредности динара долази у обзир у већој мери само у пређашњим годинама, док према прошлој години долазе у обзир остала два фактора. Висину ових фактора не можемо одредити с равлога, што се у

о“