Економист

147

Право на хватање рибе, по општој претпоставци, има у дотичној земљи сваки грађанин. Ово је право опште. Плаћање извесних такса није никаква прохибитивна, већ фискална мера, Држава наплаћује те таксе фиска ради, као што наплаћује, рецимо, калдрмину од својих грађана.

Тако би од прилике стајало са питањем воде т. ј. питањем елужбености и коришћења воде. |

Hy, имамо један крај наше лепе отаџбине, где је познат један вид праве својине воде.

На Дојранском Језеру сваки рибар, као што има рецимо своју њиву, има и део воде поред обале, који се сматра његовом својином. У том делу воде нико нема права ловити рибу сем власника. То се његово право поштује, оно је чак неприкосновено, исто онако, као и право својине на непокретност. Овај нарочити вид својине дошао је свакако као последица начина ловљења рибе на језеру. Тамошњи начин ловљења рибе приморавао је сопственика на инвестиције (подизање колиба, ударање коља и др.) у том делу његове воде. Једном већ учињени трошак везивао га је ва то место. То је његово право прећутно признавано, па чак постало и наследно. Признавање тога права прешло је у обичај, који је после санкционисан, ако не законом, а оно некаквим преписом турских власти.

А ево како Дојранци лове,

Као што је напред наглашено сваки рибар има свој део воде поред обале. На том делу воде имају своје колибе. Колиба на води представља кућу од собе и кујне и нешто ограде око ње. У њој преводи највећи део времена рибар или који члан породице. Колиба није стан рибарев, он има свој кућерак на суву: Ово је боље рећи стражара одакле он надгледа и чува свој део воде. Од кога чува рибар ту своју водену њиву > Од људи: Од комшија 2 — Не! Јер они то знају да цене и поштују. Он чува тај део воде од грабљивих тица, које не знају шта је туђе. Ових прождрљивих тица, које гоне рибу и алапљиво је једу или чупкају има на Дојрану сваких врста и у масама. И оне су тако безочне да их просто викање и плашење не може лако отерати, кад угледају у води добар залогај. Рибари су принуђени подићи на више страна разна плашила, понајчешће обесе канте на побијено коље па њима лупају. Ако јуна или августа месеца сиђете на Дојран, чућете неминовно вику и

10%