Економист
169 _
У Хрватској и Славонији, према томе, је однос између броја поседника и површине које имају, још неповољнији него и у предратној Аустрији и предратној Мађарској. Док су поседнпци преко сто хектара, односно јутара, имали у Аустрији 19,59. у Међарској 45,2%, имали су у Хрватској и Славонији 52,19, целокупне земљишне површине. И док су у Хрватској и Славонији мали поседници (до о ха, односно јутара) имали само 5,7%, исти су имали у Мађарској 6/%,а у Аустрији 10,83% од целокупне површине. =. |
Јасно је из ових бројева да овакви односи тешко могу да постоје у једној држави, чији је саставни део и Србија, где највећи део поседа припада сељацима до 10 ха, као што се из ниже наведених бројева види:
Величина поседа у ха. Број поседа Проценат од целок..
површине
ЛЕО Бара авва вленсвевав селен атре ние 98.258 885 % Ата а ага Бреге alan 62.622 2102. 06 БОА AAA ARAARAVU AAN 80.822 97,5 % 10-00) ла JR an.OJaE #0.782 13,9 %
DO GOO O aa a Saaagyec 40.962 BLOMUOG 60—1002 2... 397 01 % 100—800. ен не - 88 070409
преко DOO а а O. JO: 8 0,001%
Мали поседници (до 5 ха) имали су 54,6%) целокупне површине, а поседници изнад 20 ха само 3,2, да јен у Хрватској и Славонији и Војводини однос сасвим био обрнут. Сасвим је оправдан дакле закључак да је расподела поседа и однос малог п великог поседа у средње-европској зони наше нове државе лиаметрално равличан од расподеле у Србији.
Природно је да у новој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца широки народни слојеви не могу живети под диаметрално равличним економским и аграрним приликама и да су се појавиле тежње широких народних слојева да се поседовни односи колико толико изједначе.
Већ је у Претходним Одредбама ва припрему аграрне ре“ форме утврђено да се сви велики поседи на територији Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца имају експроприсати и да се земље великих поседа имају издати у закуп аграрној сиротињи. А наредбом Министарског Савета од 10. априла 1919. г. о делимичном извођењу Претходних Одредаба утврђена су детаљнија наређења у погледу спровођења и организације посла,