Економист

170.

око издавања вемље у привремени закуп. /У закуп се издају вемљишта унесена у катастралне поседовне листове под ознаком ораница, ливада и пашњака која се имају одвојити од великог поседа и прогласити расположивим ва закуп. Код одвајања површина одређених ва закуп ваљало је следити ова начела: одвајање врши аграрна комисија састављена од пменованих стручњачких п правничких органа, а против решења могла се поднети и жалба на министра аграрне реформе. Закупци плаћају од сваког комплекса земљишта закупнину, а осим тога "управне и колонивационе трошкове што је ивносило 5-струки или 8-етруки чисти приход комплекса. Каснијом уредбом од 21. јула 1919. г. утврђено је шта се све сматра великим поседом и према тој уредби, односно закону, великим поседима сматрају се: и а) у Далмацији и Херцеговини 50 ха обрадивог земљишта;

6) у Словенији и Међумурју 75 ха обрадивог земљишта

в) у Хрватској 100 ха обрадивог вемљишта

г) у неким деловима Хрватске и у Босни 150 ха обрадивог земљишта

д) у Славонији 200 ха, а у Банату, Бачкој и Барањи и у новим крајевима Србије 300 ха.

Ово се односи само на обрадиво земљиште, а сем тога повећава се овај максимум са шумама и пашњацима. И према каснијем иввођењу аграрне реформе узимане су, т. ј. одвајане су површине само преко максимума, но и ако је ово законом утврђено да се узимају у деобу земљишта изнад максимума, ипак признато је начело да сева узорна имања, за ергеле, одгајалишта семена и друге пољопривредне сврхе може оставити великом поседнику површина и преко максимума, те због тога има поседа који још и сада на основу овог начела имају по 1000, 2000 па и 3000 јутара земље.

Као основ за пздавање земље у закуп служи у првом реду оскудица вемљорадника у земљи и њихова способност ва ваљану обраду земље. Великом поседнику оставља се на слободно искоришћавање максимум поседа, а припада му и право да сам ивабере половину површине максимума који му се оставља на слободно искоришћавање, а при одлучивању о другој половини увима се у обвир и арендација сеоског хатара и други економски моменти. При расподељивању земље сиромашним земљорадницима даје се вемља у првом реду у закуп вемљорад-