Економист

ЕКОНОМИСТ

ГОДИНА УП МАРТ 1927 БРОЈ 3 auuu uuuurmuuuuıuzzmunıı zu nur muuuuuuuuuuuızuuu„AL. uuu Нин nu AI=CRmIrmum=IumE=m=ImE==

РАСПРАВЕ _

Д-р СЛАВКО ШЕЋЕРОВ,

Аграрна реформа у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца — преглед садашњег стања —

Крајем 1918. г. после уласка војске српске у Србијуи у нове крајеве Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, влада је била стављена пред врло тежак задатак, да реши проблем аграрни у целој држави.

У Босни и Херцеговини сељаци — кметови одбијали су. да плаћају власницима земаља, беговима и агама, хак, т. ЈЕ трећину или четвртину прихода од земаља које су обрађивали. У Јужној Србији чифчије радиле су у истом смислу и нису хтели да плаћају део сопственицима досадашњим, чифликсахибијама. У Хрватској и Славонији избили су тешки аграрни нереди, баш у оном тренутку када је започет распад аустроугарске монархије. Хрватски сељаци, сиромашни и без земље почели су да пљачкају велике поседе и да самовласно присвајају земљиште и пољопривредне справе.

Уласком српске војске учињен је крај овим аграрним немирима. Али влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца имала је да реши и да изводи ове задатке:

1. Да реши питање кметова у Босни и Херцеговини ; ово питање није било решено под окупацијом Аустро-Угарске за време од четрдесет година и требало је ослободити сељаке од њихових феудалних или полуфеудалних обвева према агама и беговима и створити мале сопственике, а у исто време и обештетити раније сопственике земаља, који су изгубили свој приход.