Економист

216

Зато што смо ми обнову сточарства свршили брзо, орже од свих других аграрних држава, били смо у могућности, пустивши слободан извоз стоке (септембра 1922. г.) да на страним пијацама пласирамо огромне вредности стоке и сточних производа. Тако смо извезли у 1923. г. за 3,212.931.548 динара, у 1924. год. за 3,093.792.124 динара. А кад су обнову свога сточарства постигле и друге аграрне државе и кад су се и оне појавиле са знатним количинама на светским тржиштима тада наш извоз стоке пи сточних производа у 1925. г. спаде на 2,039.784.423 дин., а у 1926. г. на 1,958.473.873. дин.

Овоме паду извоза узрок је и друга једна иначе лепа појава — уврок је скакање вредности новца. И новац тежи наниже ка своме предратном нивоу п ми ћемо за исте количине добијати све мање новца. Погледајмо само напред изложене упоредне цифре извоза. Године 1923 извезли смо 140.441 комада свиња и ва то увели 448,150.485 динара, а 1926. г. извевли смо 297.870 свиња дакле двапут више, а узели смо 339,314.440 динара, дакле неких 109 милиона динара мање. То исто видимои код извоза јаја, гдејеу 1923. г. извезено 17,241.196 кгр. за 530.921.490 динара,а у 1926. год. извевено је 31,086.089 кгр. за 606,297.200 динара.

Извоз опада и бројно код крупне стоке, а пење се код ситне стоке. Ситна стока иде већином у левантске земље којама смо ближи и немамо јаке конкуренције. Крупна стока међутим има јаку конкуренцију у напредном сточарству Централне Европе и заштитним царинама дотичних држава. Али више него ово узрок су наше унутрашње сметње и небриге, о којима ће доцније бити речи.

Ова пољопривредна криза, а специјално криза у сточарству, која се репрезентује у опадању извоза и падању цена на унутрашњим пијацама није ништа ненормално нездраво. То се репрезентује као криза због тога, што се навикло на лаку, брзу и велику зараду, па сада тога нема никако или га има у све мањој мери. Нема више обилних зарада а остали стари апетити, луксув и даље бесни и исисава и оне сокове који су минимум ва егзистенцију. Даље, и сама држава навикнута је на велике“ намете, јер их је у доба економске поплаве могла узимати колико хоће,а данас то више не може да се подноси. То се мора узети у обзир и ићи доле са наметима = и државна вода мора у корито !