Економист

> =

Сточарство потпуно правилно иде и као барометар показује право економско стање силазећи постепено на нормални предратни ниво. То стање не би било за наше привреднике ни мало тешко кад би и све остало ишло низ степенице на предратни ниво. Међутим то не бива. Неко је укочио.

Држава и општина приковале су својим посредним поревима, таксама и трошаринама врло високе цене многим потребама и не пуштају их на ниже.

Стране државе проучавају светске прилике и потребе и према томе подешавају своју привредну, саобраћајну и финансиску политику да се одрже на светским пијацама па и прошире на наш рачун. То им полази за руком, јер смо ми наше пољопривредне производе равним наметима ухапсили, те не могу ни на домаће а до ли на светске пијаце.

Пример. Пакет сувих шљива од 4 кгр. и 200 гр. бруто, послат за Швајцарску стаје 50 динара и ако не џостоји извозна царина. На име жиговине, ношевине, лежарине, статистичке таксе, општинске мерине и калдрмине наплаћено је 4.75 дин. дакле скоро динара од кгр., на име поштарине наплаћено је 45 дин. дакле свега 50 динара или 12 динара од ! кгр.

да 30 боца вина послатих из унутрашњости за Београд плаћа се: само трошарине општини Београдској 120 дин. т. ј. А дин. за сваку боцу од 7 деци. Додајте овоме железничке и друге преносне трошкове који су такође прио велики, па ћете разумети »кризу«.

Може се рећи, па то је ипак криза. Ја велим не. Болест је кад се човек разболи. Тада му се тражи лека и зову лекари. Али кад здрав човек удари себи нож у трбух, то није болест, то је безумље.

Е. и ми у овој нашој назови привредној кризи слично поступамо као онај безумник, што сам себи удари нож у трбух па после вапије: болест, криза. Ми смо узели једну тактику, као да се налазимо у некој окупираној земљи, па хоћемо да извучемо што више од народа без обзира шта ће после бити с том земљом и њеном привредом.

Држава је услед великих потреба за новцем ударила такве дажбине, да је одузела дах привредном животу — држава је ударила сама себи нож у трбух.

Доста је са тим споредним таксама и таксицама које су 5—10 пута веће од вредности робе, јер ту не може пољопри-