Економист

221

били тако добри, да се је зајам могао претворити у амортизацијони зајам, а у наредној години били су тако сјајни, да је капитал (грађевни и инвестицијони) носио 9% камата.

Арадско-Чанадске сједињене жељезнице, већином граћене пре гласовитог законског чланка ХХ ХЕ из год. 1880, који значи почетак по држави инаугурисаног систематског подупирања градње вициналних жељезница, нису била у екеплоатацији државних жељезница, већ су имале властиту своју управу. Пруге ових жељезница леже делом у Мађарској (мањи део), делом у Румунској (већи део) :/5, 2/4. То је била у осталом највећа приватна жељезница у Мађарској. Након дугих неуспешних преговора, у којим је румунска влада показала врло интрансингентно становиште, друштво Арадско-Чанадских Сједињених жељезница обратило се је на савез народа за интервенцију. У мировном уговору се каже:

„En vue d'assurer Ја геошагње де Гехрјоњаноп Чез гезеаих Гетгев де Рапсјеппе топагећје апафто-ћопотојве, сопседез а (Чез compagnies privćes, et qui, en execution des stipulations du ргезеп! '"Traitć, seralteni situećs sur le territoire de plusieurs Etats, la reorganisation administrative et technique des dits rćseaux sera regiće, pour chaque reseau, par un accord passe entre la compagnie сопcessionnaire et les Mtats lerritoralement intćressćs.

Les differences sur lesquels ne pourrait pas se faire Paceord y ćompris toutes questions relatives a Pinterpretation des ćontrats concernant, le rachat des lignes, seront soumis a des arbitres desiопбв par le Conseil de la Societe des Nations.” Hajsan ипак је дошло на препоруку савеза народа до једног аранжмана.

Утаначења, што их је склопила румунска влада, деле се на два посебна уговора. Први је споразум са деоничарима, који су од Париске Репарацијоне комисије купили деонице, други је споравум склопљен између владе и арад-чанадским сједињеним жељезницама.

Ова се два утаначења у битности врло разликују, јер се прво односи на права и добра, која проистичу из приоритетних деоница арадско-чанадских Сједињених жељезница, а које су деонице од Репарацијоне Комисије прекупљене путем дражбе у месецу фебруару, односно марту 1924. године, а друго је утаначење заправо уговор о откупу жељезница.

Откуп арадско-чанадских сједињених жељезница извршен је тако, да румунска влада плаћа у име откупнине 7,118.000