Економист

223

Цесионар је једини меродаван за употребу средстава од његове стране у циљу, да се постигне остварење права преузетих концесијом. |

Министар саобраћаја г. Др. Јанковић обавестио је писмом од 10. јула 1923. год. цедента како слиједи:

»Част ми је овим потврдити Вам, да на основу решења Мин. Савета строго поверљ. од 13. јула 1923 у име државе примим Ваше напред изнете услове«.

Према томе за откуп ове пруге није било нити формалног овлашћења нити формалнога одобрења.

Ова на грчком територију се налазвећа пруга све до данас није прешла у нашу експлоатацију, већ се како прије тако и данас налази у посједу и експлоатацији грчке владе.

УТАНАЧЕЊЕ СА РУМУНСКОМ

Преговори друштва вициналних жељезница са Румунском дуго су трајали. Главно је питање било уређење са АрадскоЧанадским Сједињеним жељезницама. То су биле прве вициналне жељевнице бивше Угарске краљевине. У ове сједињене жељезнице спадају ове пруге: |

Арад Боросјене пром. предане 1877 дуж. 02.8 km.

Боросјене—Боросевес 53 ia 1884 ~ 26:71 >, Боросјене —Цсермо Ма 50 1889 = (ZEMA Арад—Сегед—Месе =

Х едем—Кетедибазе a 5 1882 (5) ., (Оне Гураволш—Негиалмаги ,, - 1895 = 26. a Негихалмаги—Брад МА | 1896 та 29.6 ,, Сцентана—Кисјене _ 53 53 1887 55 221

Први део ове скупине и то пруга Арад—Бороејено од 63 км. био је први и управо сензационални покушај, да се приватна жељезница изгради властитим средствима самих непосредних интересената т. ј. малих и великих посједника бев каматне гаранције државе, чак и без учешћа банака. Напори око пројектирања и напокон око извршивања трајали су пуних 17 година за ову пругу, која је стајала 1,078.624 фор. У тој своти суделовали су сами интересенти са 735.500 фор. (делом у готовом, делом натуралним путем), док су остатак од 300.000.фор., потребан за горњу градњу (пруге и локомотиве) покрили путем оброчног зајма. Већ у првој прометној години успеси су